Зашто су Чарлс Дикенс и Ханс Кристијан Андерсен окончали пријатељство: Једни писмо открива тајну два великана

Међутим, оно није могло да преживи предугу посету данског писца породичном дому британског књижевника у Кенту. 

Колико су, заправо, ствари пошле по злу, барем са једне стране, открило је изненађујуће искрено писмо које је продато на аукцији која је одржана у септембру 2017. године.

У марту 1857. године Андерсен је најавио Дикенсу да ће у току лета доћи у кратку посету која неће трајати дуже од петнаест дана. Андерсен је написао: "Долазим само због Вас", и додао: "Изнад свега, надам се да у Вашем срцу увек има места за мене".

Када се Андерсенова посета завршила, након пуних пет недеља, Дикенс је осетио потребу да исприча бившем премијеру лорду Џону Раселу како је творац неких од најомиљенијих бајки на свету био изузетно лош гост.

"Говорио је француски као дивљи дечак Петар, а енглески као да је похађао школу за глувонеме", пожалио се велики аутор, правећи нимало лепо поређење са немачким дивљим дечаком из познате приче која је у то време била омиљена на енглеском двору. Према речима снебивљивог домаћина, Андерсен није боље говорио ни неки други језик.

- Није умео да изговори име своје књиге "Импровизатор" на италијанском, а његова преводитељка је тврдила да ни дански није умео да говори како треба - написао је Дикенс.

Ово запањујуће писмо, које је достигло цену од 4.600 фунти, и које остаје у Лондону, само је један од изузетних артефаката из колекције писама, слика и аутограма које је аукцијска кућа „Лејси Скот & Најт“ продала у истом дану.

Постоји изрека да је сваког госта три дана доста. Андерсенових пет недеља са Дикенсом очигледно је било изузетно напорно. Славни писци су се упознали у лето 1847. године на аристократској забави на којој је Андерсен рекао Дикенсу да је његов велики обожавалац, називајући га „највећим писцем нашег доба“.

Неке од данских бајки су тек биле преведене на енглески језик, тако да је Андерсен био усред онога што би се данас могло назвати промотивном турнејом. У писму које је послао пријатељима у Данској, написао је да је Дикенс „у потпуности онакав каквим сам га замишљао“. Неколико недеља касније Дикенс, једна од најславнијих особа у Лондону, оставио је пакет са писмом и поклон-примерцима својих књига у Андерсеновом стану.

По повратку у Данску, Андерсен, који је био познат по томе што се није сналазио у друштву, чини се да је постао помало опседнут пријатним и културним енглеским писцем. Девет година му је редовно слао писма, у којима је писао о томе како му се диви, као и књиге за рецензију. Када је Данац дошао у посету у јулу 1857. године, био је то веома лош период за Дикенса. Размишљао је о томе да се разведе од супруге. Објављивање његове „Мале Дорит“ у наставацима није наишло на добар пријем код читалаца, а такође се грозничаво припремао за своју глумачку улогу у „Леденом беспућу“, представи заснованој на тексту Вилкија Колинса. 

Са друге стране, за Андерсена је Гедс Хил, Дикенсова кућа на селу у Хајаму, била превише хладна, како је приметио један биограф. Такође га је љутило то што није било никога ко би га ујутру обријао. Убрзо су и његове промене расположења постале проблематичне. Након лоше критике легао би на траву и плакао, а затим се опет расплакао када је коначно напустио Гедс Хил.

Дикенс је био мање мрзовољан након што је његов гост напустио имање, написавши на огледалу у соби у којој је гост боравио: „Ханс Кристијан Андерсен је спавао у овој соби пет недеља, што се овој породици чинило као вечност!“ Већ је познато да је овај писац шест дана касније написао писмо свом пријатељу Вилијаму Џердану у коме се пожалио на то колико је Андерсен чудан.

- Кад год је долазио у Лондон, имао је проблема са таксијима и шеријем, и ти проблеми су се враћали чим би се овамо вратио, секао је папир у свим могућим облицима и правио изузетно чудне букетиће од шумског цвећа - написао је књижевник. 

Преписка између двојице аутора убрзо је престала. Али можда ово кратко пријатељство између њих није било сасвим бесплодно. Неки научници сугеришу да је Андерсен, кога је Дикенсова ћерка Кејт касније описала као "мршавог досадњаковића“, можда послужио као инспирација за лик улизице Јураје Хипа у „Дејвиду Коперфилду“, наводи Гардијан, преноси Лагуна.

Србија Данас/24sedam.rs/Dejan Ћирић/Пренела С.С.