Конзервирани измет овог уметника продат за 275.000 евра - његова дела се данас процењују на преко 12 милиона фунти (ФОТО)

Италијански уметник Пиеро Манзони остао је упамћен као синоним за једног од најпровокативнијих стваралаца 20. века. Многи сматрају  да је Пиеро померио границе по питању дефиниције уметности.

Његово најпопуларније дело "Мерда д’артиста" ("Уметников измет") из 1961. године и дан данас изазива расправе, нелагоду, али и дивљење међу теоретичарима савремене уметности. 

Прича о овом упечтаљивом делу започиње након саркастичне опаске уметниковог оца, који се подмсевао на његов рад, па је том прилико Пиеру рекао да је његово уметничко дело једнако људском измету, с обзиром да су се уметничка дела у том периоду једино ценила уколико су носила имена познатих аутора.

Пиеро је, у духу радикалне авангарде, одлучио је да очецву критику претвори у концепт - ако се уметников рад посматра искључиво кроз тржишну цену и име аутора, где је граница између стваралаштва и апсурда? 

Запечаћене конзерве његовог измета постале су симбол ироније према уметничком тржишту које често вреднује потпис више него садржај. 

Манзони као да је поставио је главно путање колекционарима и галеријама: да ли купују идеју или предмет, самим тим уметник је поставио теорему о томе да ли је уметност заправо оно што видимо, или оно у шта одлучимо да верујемо? 

Његово дело није замишљено само као провокација, већ као филозофско питање о ауторитету уметника.Ако уметник нешто прогласи уметношћу, да ли тиме мења начин на који друштво посматра свакодневне ствари? 

Оригиналне Kkonzerve које су настале 1961. године, које је Манзони направио и означио као уметничко дело, досегле су екстремно високе цифре на аукцијама, па је једна конзерва продата за око 275.000 евра у Милану, што је био нови рекорд за ово дело.

Међутим, када причамо о вредности Пиерових уметничких радова, највишу цифру за Манзонијев рад достигла је његова серија "Achrome", која је у октобру 2014. продата за 12.626.500 фунти на аукцији. 

Право питање које је уметник оставио свима нама као својеврсни изазов, јесте, да ли уметност има границе или их постављамо сами?