Мајка Мише Јанкетића мученички је страдала, изгубио је и оца и брата, а сестру је ПРОДАО за пар ципела: "Схватио сам, али било је прекасно"
Једном приликом проговорио је о тужној судбини његове породице.
Легендарни глумац Михаило Миша Јанкетић, који је преминуо 2019. године, оставио је дубок и трајан траг у домаћој кинематографији. Иза његове уметничке величине крио се и тежак живот, о којем је отворено говорио.
У току Другог светског рата, Мишина мајка је страдала од стране четника 1944. године. Пре него што је убијена, замолила је сина да брине о његовој сестри Милени. Глумац је касније у животу, са горчином и тугом, говорио о тешком детињству, губитку родитеља и брата, те о својој унутрашњој борби и осећају кривице, између осталог и због сећања како је сестру Милену, како је сам рекао, "дао за пар жутих ципела".
- Моја сестра и ја смо после остали у Пљевљима код породице Ђенисијевић код које је моја мајка била изнајмила собу. Ту у комшилуку је живео трговац, мађарски Јеврејин, са женом. Била је такође Јеврејка. Заборавио сам им, нажалост, имена, али знам да је некако у то време он умро и да је она потом одлучила да бежи из Пљеваља. Све је распродала будзашто и почела да вреба прилику за бекство. Успут је мене стално убеђивала да допустим да поведе са собом и моју Милену. Нисам жив дао, памтио сам шта ми је мајка рекла и какав ми је аманет оставила кад је кренула из куће у смрт, да морам да чувам и пазим сестрицу- причао је својевремено глумац, па наставио:
- Једног дана Јеврејка ми донесе пар финих жутих ципела. И данас их памтим као да је то јуче било. Кожне, дубоке, са тврдим ђоном, до пола се шнирале везицама, а онда копчама… Тешко је то сада и описати и дочарати, шта су такве ципеле у то време значиле за мене скоро босоногог. Заслепљен том лепотом и преокупиран ципелама, нисам готово ни приметио кад је Јеврејка отишла и повела моју Милену. Схватио сам тек после да сам ја, у ствари, продао сестру за те жуте ципеле, али је тада било прекасно.
Јанкетић је тек касније сазнао да се Јеврејка укрцала на воз са његовом сестром и стигла до Добруна код Вишеграда.
- Ту су их мокрогорски четници скинули с воза и њу одмах заклали чим су јој нашли неколико дуката сакривених у дуплом дну од кофера. Кад су кренули да убију и моју сестру, притрчи једна девојка, ту из Добруна била, и отме им је из руку: „Немојте, не дам да убијете ово дете грешно, но ми га дајте, имам брата у Вишеграду који нема деце, њему ћу да га дарујем - открио је глумац како је његова сестра за длаку избегла смрт.
До краја живота глумац се кајао што је на тај начин продао сестру.
- Моја сестра сада живи у Новом Саду. Има фину породицу и потомство, али, нисмо, нажалост, више тако често скупа. А док смо били, па кад бих је ја нешто наљутио, она би ме изгрдила, изгрдила и на крају кад више не зна шта би ми још рекла, каже: ‘Можда ја, заиста и нисам твоја сестра, можда сам ја стварно Хајрија Врана.’ А ја се никад нисам љутио на њу јер ме до данас гризе савест како сам је ‘продао’ за оне жуте ципелице“ - испричао је славни глумац једном приликом.
