Раскошни ћилим усред гробља: Тајна вечног почивалишта чувеног уметника

На највећем руском православном гробљу ван Русије, у француском месту Сен Женевјев де Боа, налази се једно од најнеобичнијих и најупечатљивијих вечних почивалишта.

Реч је о гробници славног балетана Рудолфа Нурејева, прекривена каменим мозаиком који изгледа као раскошни оријентални ћилим. 

Овај споменик, који спаја уметност, симболику и личну причу једног од највећих уметника 20. века, и данас интригира посетиоце из целог света. 

Рудолф Нурејев (1938 - 1993), легендарни руски балетан и кореограф, важи за једну од најзначајнијих фигура светске балетске уметности. 

Након успеха у Киров балету у Лењинграду, одлучио је да потражи слободу на Западу, где је наступао у најугледнијим кућама и радио са водећим кореографима. 

Његов живот био је обележен уметничким успонима, али и борбом са болешћу – преминуо је у Паризу од последица АИДС-а. 

Нурејев је сахрањен 12. јануара 1993. године у Сен Женевјев де Боа, на руском православном гробљу, које је вечити дом за више од 5.000 руских емиграната. 

Опроштај у Паризу био је величанствен – у отворен гроб Нурејева колеге спуштале су изношене балетске ципеле и беле руже. 

Прича о раскошној гробници

Његова гробница, откривена 1996. године, дело је сценографа Езија Фригерија, дугогодишњег сарадника и пријатеља. 

Споменик је замишљен као огромни оријентални ћилим пребачен преко гроба, израђен од венецијанског мозаика – смалтија и златних листића које производи чувена радионица Орсони из Венеције. 

На пројекту су радили и архитекта Стефано Паце и мозаицисткиња Франческа Фабри, уз мајсторе из Равене, града познатог по уметничким мозаицима. 

Избор ћилима није случајан 

Нурејев је страствено волео оријенталне тепихе и увек их носио на путовања, па је споменик замишљен као метафора његовог номадског живота, вечитих турнеја и потраге за слободом.

 Боје које доминирају мозаиком носе снажну симболику: злато представља моћ и величину, црвена живот и страст, бела чистоту и светлост, док тамноплава боја упућује на смрт и мир. 

Иако се гробница редовно одржава, временом је почела да пропада, па је Фондација Рудолф Нурејев покренула процес рестаурације.