Сећање на великана: Легат књижевника и агронома Добрила Ненадића стигао у Адлигат
Човек који је Србији подарио "Доротеја" и - малине
Легат књижевника и агронома Добрила Ненадића (1940-2019) преузет је за Музеј српске књижевности Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат из Београда током Добрилових дана одржаних у Ариљу. Уговор о легату потписан је ове године на годишњицу књижевникове смрти, а преузимање је завршено пре неколико дана, на годишњицу његовог рођења.
-За легат су преузети Добрилов писаћи сто, целокупна архива и преписка са другим значајним књижевницима, оригинали свих награда које је примио, више од хиљаду књига из његове библиотеке као и све књиге са посветама које је добијао током више деценија- каже Виктор Лазић, председник Адлигата и истиче да је нарочито значајна Добрилова воћарска библиотека и архива, која је такође, у потпуности, преузета за легат.
Добрило Ненадић је Србију задужио и са књижевним и са агрономским делом: Његов роман „Доротеј“, по којем је 1981. године снимљен истоимени филм, један је од најбољих и најчитанијих историјских романа модерне српске књижевности, продат у више од 200.000 примерака. Међутим, Ненадић је такође осмислио метод, систем и организацију узгајања малина, захваљујући чему су остварени светски рекорди у приносима.
Ненадић је отац модерне производње српске малине и најзаслужнији је за њен успех, што је радио бесплатно, са јединим циљем да помогне свом крају и народу.
-Мој Добрило је сада пронашао нови дом, у Адлигату, који је волео, чији је члан био. Добрило је још за живота слао књиге и своје личне предмете за своју збирку у овом удружењу, која је сада прерасла у легат. Један свој рукопис послао је за Адлигатов Музеј српске књижевности још 2013. године, тако да ми, сада, само настављамо оно што је он започео. Адлигат ће помоћи и са презентовањем заоставштине мог супруга у Ариљу, што ме посебно радује, с обзиром на то да је мој Добрило најзначајнији књижевник из ариљског краја, почасни грађанин овог града - каже Петкана Ненадић, супруга покојног Добрила Ненадића.
Ненадић је освојио бројна књижевна признања: награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу за роман „Доротеј”, као и за роман „Деспот и жртва“, који је такође добио и награду „Меша Селимовић“, Просветину награду и награду Златни бестселер. Његов роман „Брајан” добио је "Рачанску повељу", "Светозара Ћоровића" добио је за роман Победници, "Бору Станковића" за роман "Мрзовоља кнеза Бизмарка".
Ненадић је добио и награду Библиос за укупно стваралаштво, као и Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије и многа друга признања.
Добитник је и Ордена рада са сребрним венцем, као и Плакете конгреса воћара као инжењер агрономије.