СВУ ТРАГЕДИЈУ УТКАО У СТИХОВЕ! Мали анђео сахрањен је уз најлепше речи Чика Јове, а овако је песма настала
Малолетна А. Д. која је страдала у стравичном масакру у Основној школи "Владислав Рибникар" сахрањена је уз звуке виолине.
У Србији је приглашена тродневна жалост због масакра у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду и масовног убиства у селима у околини Смедерева и Младеновца.
Ђурђевдан 2023. остаће дуго упамћен као један од тужнијих дана у новијој историји. У једном дану сахрањено је четири ученика и радника обезбеђења школе на Врачару, али и петорица момака који су убијени у пуцњави у Малом Орашју.
НАЈСКУПЉУ КАФАНСКУ ПЕСМУ НИЈЕ НАПИСАО БРЕГА, већ овај књижевник овенчан наградом за ЖИВОТНО ДЕЛО!
Најпопуларнији дечак на свету НАПУНИО ЈЕ 80 година!
ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА ЉУБИТЕЉЕ КЊИГЕ! Откривен необјављени роман Габријела Гарсије Маркеса
Малолетна А. Д. која је страдала у стравичном масакру у Основној школи "Владислав Рибникар" на вечни починак је испраћена уз звуке виолине и која је из "Тихо ноћи, моје злато спава".
Она је једна од најпеванијих Змајевих песама, објављена у оквиру збирке Ђулићи, и често се пева деци као успаванка.
Јован Јовановић Змај био је изразита фигура од самог рођења. У младости је био омиљени дечачић читавог Новог Сада. Остварио се као светски човек, лекар и песник, и то један од највољенијих, нарочито међу децом која га из милоште зову Чика Јова Змај.
Творац је српске поезије за децу и њен највећи представник. Прву своју песму за децу, о Гаши, Јован Јовановић Змај је објавио 1858 године, а за живота је објавио преко 450 дечијих песама.
Змајев живот је био пун изазова и то се огледа у његовој поезији. Збирка песама "Ђулићи" (први пут објављена 1864. године), уједно и прво песничко дело Чика Јове Змаја, настала је у најлепшем периоду његовог живота. Инспирација за ову зборку била је његова супруга Ружа Личанин (Ђула).
Друга збирка "Ђулићи увеоци" елегично пева о Змајевом болу због губитка читаве породице, коју он као лекар није могао да спречи, те тако постаје симбол апсолутне патње и туге.
Многи сматрају да је Змај ову песму написао након смрти једне од својих ћерки, што је допринело томе да се она неретко изводи и на сахранама. Ипак, чињеница да је песма објављена у збирци "Ђулићи", коју је Змај писао непосредно након свог венчања, указује на то да је "Тихо, ноћи" само успаванка, без трагичне конотације.
Тихо, ноћи, моје злато спава
за главом јој од бисера грана,
а на грани к'о да нешто бруји
то су пали сићани славуји.
Жице преду од свилена гласа
откали јој дувак до појаса,
покрили јој и лице и груди
да се моје сунце не пробуди.
Песму су неретко изводили и поједини музичари, као што су народни певач Миле Богдановић, затим Бранимир Штулић и Раде Шербеџија, као и хор "Колибри". Ова песма до данас се налази и на "репертоару" великог броја родитеља, бака и дека, који успављују своју децу.