ИНТЕРВЈУ
Жолт Харфаш: Нуклеарне електране гарантују сигурност снабдевања и стабилност цена
Жолт Харфаш (Зсолт Хáрфáс) је инжењер и стручњак за нуклеарну енергетику, познат по својим анализама и текстовима о енергетској политици, посебно у контексту нуклеарних електрана.
Његови текстови се баве темама као што су енергетска сигурност, одрживост и будућност нуклеарне енергије у Европи и свету. Активно учествује у јавним расправама о енергетској транзицији и користи нуклеарне енергије као стабилног и еколошки прихватљивог извора енергије.
За доношење одговорних одлука о енергетској политици, апсолутно је неопходно да се реално процени сваки начин производње електричне енергије. Ако упоредимо појединачне методе производње, можемо рећи да нуклеарне електране могу истовремено да гарантују сигурност снабдевања и стабилност цена дугорочно, зими и лети, дању и ноћу, да помогну у испуњавању циљева заштите климе и да обезбеде јефтинију струју и људима и индустрији, каже мађарски стручњак у ексклузивном интервјуу за магазин Греен News.
Можете ли да опишете Вашу улогу у обликовању Националне енергетске стратегије Мађарске и одлуке парламента о новој нуклеарној електрани Пакш?
- Као инжењер сам већ неколико деценија уско везан за мађарску нуклеарну индустрију.
Још 2008. године за тему мог другог дипломског рада сам одабрао економску и еколошку анализу нове домаће нуклеарне електране, где је закључено да постоји потреба за изградњом нових блокова нуклеарне електране у Мађарској. У 2009. години, као стручњак министарства, учествовао сам у припреми предлога владе за начелну одлуку Скупштине у вези са новим блоковима електране Пакш, коју је Скупштина Мађарске усвојила 30. марта 2009. са подршком од 95,4 одсто. Након тога сам учествовао у стварању Националне енергетске стратегије, која је поставила недвосмислени правац за будући развој нуклеарних капацитета у Мађарској.
Како видите будућу улогу нуклеарне енергије у енергетском миксу Мађарске, с обзиром на све веће наглашавање заштите климе и постизања циљева одрживости?
- Мађарска се већ суочава са озбиљним изазовима у погледу снабдевања електричном енергијом. Потреба за увозом је огромна, вршна оптерећења система су све већа, а потражња за електричном енергијом такође стално расте због е-мобилности, ширења система топлотних пумпи као и због реиндустријализације земље. Добар пример изазова је 20. јануар 2025. године, када је достигнут нови историјски врхунац оптерећења система од 7.663 MW, али није изненађујуће, да је 90 одсто потражње обезбеђено од стране нуклеарне електране Пакш, електрана на гас, угља и увоза, док су обновљиви извори енергије који зависе од временских услова једва могли да производе. У овој ситуацији је у националном интересу да се задржи и прошири удео нуклеарних електрана које су погодне за климу и способне да гарантују стварну сигурност снабдевања. Два основна стуба представљају пројекат изградње нуклеарне електране Пакш ИИ, који се остварује са руском технологијом као и продужење радног века нуклеарке Пакш за још 20 година, али наравно постоји и потреба за даљим развојем обновљивих извора енергије, пре свега соларне.
Које су кључне предности нуклеарне енергије у поређењу са другим обновљивим изворима као што су соларна енергија и енергија ветра, поготово у погледу поузданости и капацитета базног оптерећења?
- За доношење одговорних одлука о енергетској политици, апсолутно је неопходно да се реално процени сваки начин производње електричне енергије. Ако упоредимо појединачне методе производње, можемо рећи да нуклеарне електране могу истовремено да гарантују сигурност снабдевања и стабилност цена дугорочно, зими и лети, дању и ноћу, да помогну у испуњавању циљева заштите климе и да обезбеде јефтинију струју и људима и индустрији. Треба напоменути, да нуклеарна енергија има најмању потребу за површином и за сировине. Насупрот томе, соларне и ветроелектране не могу да гарантују стварну сигурност снабдевања, јер њихова производња зависи од доба дана, сезоне, времена, па чак и године. Све чешће чујемо израз „мрачно затишје ветра“, што може да значи период од неколико дана или недеља када ови обновљиви извори који зависе од временских услова једва могу да нешто производе, уместо тога треба појачати производња нуклеарних, гасних и електрана на угаљ.
Можете ли да објасните како нуклеарна енергија може да допринесе смањењу емисије ЦО2 у поређењу са фосилним горивима, и какву улогу може да има у постизању нето нултих циљева до 2050. године?
- Ако посматрамо појединачне методе производње електричне енергије током целог њиховог животног циклуса, може серећи, да нуклеарна енергија има најмању емисију угљен-диоксида, због чега је у предности у односу на соларне електране и електране на ветар. Зато су одговорне професионалне међународне организације и стручњаци сагласни да је за постизање глобалних циљева заштите климе неопходан велики развој нуклеарних електрана и обновљивих извора енергије, док је удео фосилних горива потребно радикално смањити. Студија Међународне агенције за енергетику WEO-2024 такође истиче, уколико желимо да испунимо нето нулти циљ до 2050. године, утолико би требао да тренутни глобални капацитет нуклеарне електране од приближно 380 GW до тог тренутка могао да достигне циљ од 1.000 GW, што такође значи да би производња нуклеарних електрана могла да достигне 7.000 TWh! Глобално, нуклеарне електране сада могу да спрече око 2,6 милијарди тона емисија угљен-диоксида годишње. У Европи су нуклеарне електране прошле године произвеле електричну енергију која је најприкладнија за климу. Када проради, нуклеарна електрана Пакш ИИ. ће моћи да спречи 17 милиона тона емисије угљен-диоксида годишње.
По вашем мишљењу, који су главни безбедносни аспекти и иновације у нуклеарној технологији које доприносе њеној будућој одрживости?
- Као инжењер, увек наглашавам да је од кључне важности за дугорочну будућност нуклеарне енергије и повећање њене друштвене прихваћеностинепрекидно унапређење нуклеарне безбедности и управљање нагомиланог истрошеног горива, где су најважнији радиоактивни материјали који настају као и питање одлагања истрошених радиоактивних касета. Русија је лидер у развоју нуклеарних технологија. С једне стране, континуисано развија традиционалне нуклеарне електране, и на пример, уграђује све новије активне и пасивне безбедносне системе у најновије моделе. У оквиру пројекта Пакш ИИ. Међународна агенција за атомску енергију раније је утврдила да руски блокови ВВЕР-1200 генерације 3 , који се такође граде у оквиру пројекта, испуњавају најстроже захтеве за нуклеарну безбедност. С друге стране, Русија већ активно ради на затварању циклуса горива, што значи да се истрошени склопови нуклеарног горива поново прерађују и од њих се производи нова врста горива, која се већ́ безбедно користи у реакторима нове генерације на бази брзих неутрона. Затварањем циклуса, количина високо активног отпада биће сведена на фрагмент, док ће се количина уранијума који је глобално доступан драстичноповећати.
Које мере се предузимају за решавање забринутости јавности у вези са нуклеарном безбедношћу и управљањем отпадом у Мађарској?
- У Мађарској већ деценијама постоји велико друштвено прихватање нуклеарне електране Пакш и њеног управљања радиоактивним отпадом, што у основи може да се припише екстензивној комуникацији и отворености. Добар пример за то је да Нуклеарна електрана Пакш сваке године дочекује десетине хиљада посетилаца, који из прве руке могу да стекну увид у свет нуклеарне енергије и рад нуклеарке. Међутим, важну улогу игра и отвореност фирме којој је поверено руковање радиоактивним отпадом и одлагањемистрошеног горива у Мађарској, јер заинтересовани могу, на пример, да посете Националну депонију радиоактивног отпада.
Како одржавате равнотежу између дугорочне користи од нуклеарне енергије са потенцијалним ризицима, као што су несреће и изазови одлагања отпада?
- Безбедносна култура је очигледна као и потреба за дисањем, и важи подједнако за програмере, градитеље и оператере објеката. Са овим начином размишљања се буде ујутро и одлазе у кревет увече, стално имају на уму ове принципе, осећају одговорност за свој рад и због тога чине све да нуклеарна енергија дугорочно безбедно служи човечанству. Зато је у току развој нуклеарне индустрије да би се смањила вероватноћа потенцијалних кварова и удеса. Због тога, велики број активних и пасивних (који не захтевају људску интервенцију) и других иновативних система се уграђују да би се максимизовала безбедност. Управљање ниско- и средње радиоактивним отпадом је технички решен проблем, са бројним депонијама отпада који су већ́ у функцији широм света. У случају истрошених касета с горивом, као што сам раније поменуо, постоје технологије које су већ́ у функцији и у развоју у Русији, да би се на пример, затворио циклус горива.
Можете ли детаљније да објасните међународну сарадњу и стандарде који утичу на политику и праксу употребе нуклеарне енергије Мађарске?
- У Европској унији, право на одређивање енергетског микса је суверена надлежност држава чланица, зато Мађарска остаје привржена пројекту Пакш ИИ, поред изградње нуклеарне електране са руским блоковима типа ВВЕР-1200, и даље продужење радног века садашње нуклеарне електране Пакш. Наравно, Мађарска у случају пројекта електране Пакш ИИ, узима у обзир све националне законске прописе и међународне захтеве нуклеарне безбедности. Нуклеарна индустрија је веома строго регулисана. Уз све наведено, Мађарска активно сарађује и са међународним стручним организацијама (ИАЕА, WENRA, WANO), јер је безбедан рад нуклеарних електрана у нашем заједничком интересу. Овде такође треба додати да је Европска унија последњих година спровела бројне истраге у вези пројекта Пакш II и сви су били успешни. У случају нуклеарне електране Пакш ИИ, у току је сарадња са нуклеарним електранама у којима раде или се граде исти блокови типа ВВЕР-1200. Ово је изузетно корисно, јер омогућава Мађарској да непрестано стиче искуство у изградњи и функционисању дате технологије.
Какво је Ваше мишљење о интеграцији нуклеарне енергије са обновљивим изворима за стварање уравнотеженог и одрживог енергетског портфеља?
- Апсолутно ми је јасно да постоји само један прави начин да се заједно постигну глобални циљеви заштите климе, сигурности снабдевања и конкурентности, а то је заједнички пут нуклеарне енергије и обновљивих извора енергије. Наравно, изузетно је важно да се ово спроводи као део здравог енергетског микса који узима у обзир физичке и техничке реалности и ограничења. Ово је важно да се нагласи, јер због недостатка капацитета индустријског складиштења енергије за популарне соларне и ветроелектране, оне не могу да гарантују стварну сигурност снабдевања, због чега је изградња, на пример, електрана на гас неопходна за њихово регулисање.
Како затварање термоелектрана на угаљ у Европи утиче на стратегију енергетске транзиције Мађарске и какву улогу у том контексту игра нуклеарна енергија?
- У наредним годинама и деценијама, огромна количина капацитета термоелектрана на угаљ биће угашена у Европи због заштите климе и других разлога. То значи да ће нестати основни начин производње електричне енергије која може да се произведе без обзира на временске прилике. Изгубљени капацитети ће додатно погоршати већ́ постојећи недостатак европских капацитета, што би могло да доведе до сужавања или елиминације могућности увоза. Као инжењер, сматрам да свака земља – укључујући и Мађарску – треба да тежи томе, да се већина електричне енергије потребне за подмиривање потрошње у будућности производи у домаћим електранама, јер ће то свести на минимум потребу за увозом, који представља ризик за снабдевање, па чак и за националну безбедност. Зато јеизградња нуклеарне електранеПакш II неопходно, као и даље продужење радног века нуклеарне електранеПакш.
Која су кључна технолошка достигнућа у нуклеарној енергији за која сматрате да највише обећавају за побољшање безбедности и ефикасности?
- Тренутно постоји много иновативних достигнућа у области нуклеарне енергије. То доказује континуисани развој конвенционалних нуклеарних електрана, на пример, развој горива отпорних на хаварије, блокова брзих неутрона и малих модуларних јединица и затварање циклуса нуклеарног горива, у чему је руски „Росатом“водећи. Међутим, такође се базира на иновативном развоју употреба нуклеарних ледоломаца и технологије плутајућих нуклеарних електрана.
Како сарађујете са јавношћу и креаторима политике да бисте промовисали информисане дискусије о нуклеарној енергији и њеној улози у енергетској будућности Мађарске?
- За мене, као инжењера, једини стандард су чињенице, због чега сматрам да је изузетно важно да што шире информишем друштво о мађарској и међународној енергетској и нуклеарној ситуацији, изазовима и о појединачном развоју. Пошто видим да они који се противе нуклеарној енергији стално дезинформишу друштво о професионалним питањима, сматрам да је моја дужност да информишем јавност о стварном стању. Баш због тога, као стручњак, у оквиру овог посла непрекидно пишем стручне материјале за националне новинске портале и новине. Испуњавам домаће и међународне захтеве за стручним радом, дајем интервјуе и одржавам предавања. Поред тога, водим и своју веб страницу www.atombiztos.org, која се стално ажурира са стручним материјалима и повезаним страницама друштвених медија.