Бил Гејтс: Глобално загревање неће изазвати крај човечанства

Климатске промене су озбиљне, али смо направили огроман напредак. Морамо наставити да подржавамо пробоје који ће свету помоћи да достигне нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште.
Али, не смемо смањивати финансирање здравља и развоја – програма који помажу људима да остану отпорни на последице климатских промена – да бисмо то постигли.

Време је да људско благостање ставимо у средиште климатских стратегија, што подразумева смањење „зеленог додатка” (Греен Премиум) на нулу и унапређење пољопривреде и здравства у сиромашним земљама.

Постоји апокалиптичан поглед на климатске промене који гласи овако:

За неколико деценија, катастрофалне климатске промене уништиће цивилизацију. Доказ је свуда око нас – само погледајте све топлотне таласе и олује изазване растућим глобалним температурама. Ништа није важније од ограничавања раста температуре.

Срећом, овај поглед је погрешан.

Иако ће климатске промене имати озбиљне последице – нарочито за људе у најсиромашнијим земљама – оне неће довести до нестанка човечанства. Људи ће и даље моћи да живе и напредују у већини делова света у догледној будућности. Пројекције емисија су већ смањене, а уз праве политике и инвестиције, иновације ће нам омогућити да их додатно смањимо.

Нажалост, катастрофични наратив наводи део климатске заједнице да се превише фокусира на краткорочне циљеве смањења емисија, чиме се скрећу ресурси са најефикаснијих ствари које можемо урадити како бисмо побољшали живот у свету који се загрева.

Још увек није касно да усвојимо другачији приступ и прилагодимо наше стратегије за борбу против климатских промена.

Следећег месеца ће се у Бразилу одржати глобални климатски самит ЦОП30, и то је одлична прилика да се започне нови приступ, посебно зато што бразилско руководство ставља климатску адаптацију и људски развој у сам врх агенде.

Ово је прилика да се поново усредсредимо на показатељ који је важнији од самих емисија и промена температуре – побољшање живота.
Наш главни циљ треба да буде спречавање патње, нарочито код оних који живе у најтежим условима и у најсиромашнијим деловима света.

Иако ће климатске промене највише погодити сиромашне људе, за огромну већину њих то неће бити једина ни највећа претња њиховим животима и благостању.
Највећи проблеми су и даље сиромаштво и болести, као што су одувек били. Разумевање тога омогућава нам да ограничене ресурсе усмеримо на интервенције које имају највећи утицај на најугроженије људе.

Знам да ће се неки климатски активисти не сложити са мном, назвати ме лицемером због мог личног угљеничног отиска (који у потпуности компензујем легитимним карбонским кредитима) или тврдити да је ово лукав начин да се умањи значај климатских промена.

Да будем јасан:
Климатске промене су веома озбиљан проблем.
Оне морају бити решене – заједно са другим глобалним изазовима, као што су малариа и неухрањеност.
Сваки десети део степена Целзијуса мање загревања доноси огромне користи.

Већ више од 20 година учим о глобалном загревању – и улажем милијарде долара у иновације које ће га смањити.
Сарађујем са научницима и иноваторима који су посвећени спречавању климатске катастрофе и омогућавању јефтине, поуздане чисте енергије свима.

Пре десет година, неки од њих су ми се придружили у оснивању Breakthrough Energy, инвестиционе платформе чија је једина сврха убрзавање иновација и примене чисте енергије.
Подржали смо више од 150 компанија, од којих су многе постале велики бизниси.
Помажемо у изградњи све веће мреже хиљада иноватора који раде на сваком аспекту проблема.

На моје ставове утиче и рад Фондације Гејтс (Гатес Foundation) у последњих 25 година.
Главни приоритет фондације су здравље и развој у сиромашним земљама, а на климатске промене гледамо кроз ту призму.
Због тога финансирамо бројне климатски паметне иновације у пољопривреди, нарочито у регионима где екстремни временски услови наносе највећу штету.

ЦОП30 се одржава у тренутку када је посебно важно да сваки долар буде искоришћен на најбољи начин за помоћ најсиромашнијима.
Фондови за помоћ су све мањи – они су ионако чинили мање од 1% буџета богатих земаља, а сада се додатно смањују јер богате земље кресују своје буџете за помоћ, док се сиромашне гуше у дуговима.

Чак и доказани програми, попут обезбеђивања вакцина за сву децу на свету, нису у потпуности финансирани.

Гави (фонд за набавку вакцина) ће имати 25% мање новца у наредних пет година него у претходних пет.

Морамо строго и бројчано размишљати о томе како да што ефикасније користимо време и новац.

Зато позивам све на ЦОП30 да поставе питање:
- Како да обезбедимо да средства помоћи донесу највећи могући утицај на најугроженије људе?
-Да ли се новац намењен климатским променама троши на праве ствари?

Верујем да одговор гласи – не.

Свет понекад поступа као да је сваки напор у борби против климатских промена једнако користан.

Због тога мање ефикасни пројекти одвлаче новац и пажњу од иницијатива које би имале много већи утицај на људске животе – пре свега оних које чине елиминацију емисија приступачном и смањују екстремно сиромаштво кроз напредак у пољопривреди и здравству.