ЕУ разматра попуштање климатских циљева како би постигла нови споразум

Земље чланице ЕУ преговарају о предлозима који би компанијама омогућили већу флексибилност у испуњавању климатских циљева, показује нацрт документа Европске уније, док Унија покушава да обезбеди подршку влада за нови циљ смањења емисија до 2040. године.

ЕУ тренутно преговара о правно обавезујућем циљу смањења нето емисија гасова са ефектом стаклене баште за 90 одсто до 2040. године, с намером да тај циљ буде усвојен пре него што се светски лидери окупе 6. новембра на Самиту УН-а о клими (ЦОП30).

Политички отпор и бојазан због трошкова транзиције

Међутим, месеци преговора до сада нису дали резултат, јер су поједине владе одустале од појединих зелених мера и изразиле забринутост у вези са финансирањем транзиције ка економији са ниским емисијама угљеника, нарочито у светлу растућих трошкова за одбрану и потребе да се ревитализује европска индустрија.

У нацрту компромисног предлога, који је имао увид Ројтерс, наводи се да би ЕУ могла ревидирати циљ до 2040. године сваких две године, што би потенцијално омогућило Бриселу да у будућности олабави обавезе ако се услови промене.

Флексибилнији приступ и заштита индустрије

Нацрт предвиђа и законску обавезу да, уколико шуме апсорбују мање емисија ЦО₂ него што је планирано или се технологије за уклањање угљен-диоксида из атмосфере развијају спорије од очекиваног, друге индустрије неће бити приморане да убрзано смањују емисије како би ЕУ ипак достигла циљ за 2040. годину.

Другим речима, евентуални недостатак у једном сектору не би смео да иде на штету других, наводи се у нацрту од 25. октобра.

"Услови омогућавања" и питање конкурентности

Нови компромисни предлог одражава захтеве које су лидери ЕУ изнели на прошлонедељном самиту, где су разговарали о такозваним „условима омогућавања“ – начину да се постигну зелени циљеви без повећања трошкова енергије за грађане. Ти услови би такође требало да помогну европским предузећима да одоле јефтином кинеском увозу и америчким трговинским мерама.

Представници земаља ЕУ-а састаће се поново следеће недеље како би покушали да усагласе заједнички став, пре него што министри заштите животне средине гласају о предлогу 4. новембра.

Угљенични кредити и могуће попуштање

Према нацрту, циљ смањења емисија од 90 одсто у односу на 1990. годину остаје непромењен, као и могућност да се 3 одсто тог циља постигне куповином тзв. страних угљеничних кредита, уместо смањењем домаћих емисија. Међутим, о тој опцији се и даље води расправа међу државама чланицама.

Француски председник Емануел Макрон изјавио је прошле недеље да би угљенични кредити могли покривати и до 5 одсто циља, што би значило већи простор за компаније да компензују емисије финансирањем зелених пројеката у иностранству.

Угљенични кредити подразумевају да компанија улаже у пројекте који смањују емисије ЦО₂ ван ЕУ, попут пошумљавања у Бразилу или увођења електричних аутобуса у градовима у развоју, а тај допринос се рачуна као део њеног климатског циља.

Ублажавање зелених мера под притиском великих чланица

Како би придобила подршку држава које су скептичне према предлогу, Европска комисија је најавила могућност ревидирања појединих зелених политика, укључујући и преиспитивање забране аутомобила с моторима са унутрашњим сагоревањем из 2035. године – након притиска Немачке и Италије.

Представници Данске, која тренутно председава ЕУ и саставила је најновији компромисни документ, одбили су да коментаришу његов садржај.

Европска унија се налази у осетљивом тренутку своје климатске политике – између потребе да остане светски лидер у борби против климатских промена и притиска да заштити своју индустрију и грађане од економских последица транзиције. Исход преговора наредних недеља показаће да ли ће Европа задржати амбициозан курс ка „зеленом континенту“ или ће, под притиском реалности, прибећи ублаженим циљевима.