Остварење пуног потенцијала солара на крововима у Србији покрило би петину производње струје

По актуелним истраживањима, укупна инсталисана снага фотонапонских система које је могуће инсталирати на кровове стамбених објеката у Србији је 6,917 GW, пише научна сарадница на Електротехничком факултету Универзитета у Београду Ива Батић за портал Клима101.

То би био сразмерно велики удео у планираних 18,5 гигавата, колико је процењено да је потребно инсталирати фотонапонских система до 2050. године како бисмо напустили угаљ и успешно спровели енергетску транзицију, у Интегрисаном националном енергетском и климатском плану (ИНЕКП).

Ти планирани капацитети укључују не само панеле на крововима, него и соларне електране на земљи, као и инсталације на крововима индустријских, јавних и других објеката.

По актуелним проценама, тренутни целокупни капацитет инсталираног солара у Србији је само 181 мегават (0,181 GW).

"Уколико би потенцијал фотонапонских система на крововима стамбених зграда био остварен, процена је да би они производили нешто мање од 8.000 гигават-часова (GWh) електричне енергије годишње – што је само по себи више од петине укупне актуелне производње ЕПС-а", навела је Батић.  

Истовремено, пошто стамбени сектор чини око 45 одсто годишње потрошње електричне енергије у Србији (око 13,8 терават-часова), развијање пуног потенцијала фотонапонских капацитета на крововима стамбених зграда измиривало би око 58 одсто садашње потрошње електричне енергије у нашим домаћинствима.

Батић је истакла да Србија поседује велики неискоришћени соларни потенцијал и да има већи потенцијал од многих европских земаља.

Србија, на пример, има 30 одсто већи енергетски потенцијал соларног зрачења од Немачке, где је соларна енергија чинила је 13,8 одсто укупне производње електричне енергије прошле године.

Стамбени објекти у Србији представљају значајан потенцијал за изградњу фотонапонских система, наводи Батић и додаје да конструкција фотонапонских система на стамбеним зградама не омета функционалност зграде, нити на било који други начин утичу на животну средину.

Тренутна цена изградње фотонапонског система по систему кључ у руке износи између 500 и 600 евра по киловату, па би се укупна инвестиција за инсталирање 6.917 MW могла проценити на између 3,5 и 4,2 милијарде евра.

Батић напомиње да су трошкови инсталирања соларних панела у сталном паду и да су се они за само три године преполовили.

"Намеће нам се закључак да је развој ових потенцијала више него исплатив. Ако цена фотонапонских система настави да пада у будућности, он ће бити све исплативији. Томе доприноси и основна предност фотонапонских система – њихова модуларност, што омогућује фазну изградњу, односно постепено проширивање капацитета у току времена", истакла је Батић.

Она указује и да би се остварењем соларног потенцијала само кровова стамбених зграда уштедело 19 одсто националне емисије угљен-диоксида из енергетског сектора.