У Србији до 2030. - 3,5 GW нових ветроелектрана и соларних паркова!

У документу пише да ће се обновљиви извори енергије (ОИЕ) сматрати главним домаћим извором електричне енергије са уделом који прелази 45 одсто бруто финалне потрошње.

"Тренутно имамо око 800 мегавата (MW) ветроелектрана и солара на мрежи са изгледима да до краја године имамо један GW и то је резултат напорног рада последњих 15 година инвеститора и државе да имамо позитиван регулаторни оквир и инвеститоре вољне да улажу", рекла је менаџерка Удружења ОИЕ Србија Данијела Исаиловић.

То значи да би по плану требало да се изгради још 2,5 GW у наредних четири до пет година.

"Пројеката има, озбиљних инвеститора има, али чини се да реализација иде доста споро. И даље немамо ниједну соларну електрану прикључену на преносни систем електричне енергије. Према резултатима аукција из 2023. године, само један ветропарк је у потпуности изграђен и производи електричну енергију, остали су у изградњи или нису ни почели да се граде", рекла је Исаиловић.

Додала је да победници других аукција још не отварају градилишта, као и да није познато када ће бити расписан трећи круг аукција у складу са трогодишњим планом, који је део регулаторног оквира креираног уз подршку ЕБРД.

"Изградња великих ОИЕ пројеката је комплексан процес који захтева пуно дозвола и напоран рад да се до њих дође, затим значајна финансијска улагања и изградњу која је условљена доступношћу извођача радова и компонената (ветрогенератора, соларних панела, кранова, трансформатора и друге опреме) коју жели и наручује читав свет у енергетској транзицији", навела је она.

Када је реч о достизању циља, Исаиловић је казала да је оптимиста, али "умеренији него пре годину дана".

"Реализација великог броја пројеката доживела је застој услед новонасталих околности током развоја пројекта које нису постојале током првих година развоја и инвестирања. Промена правила игре значајно успорава или зауставља изградњу. Такође, имамо и околност да су недавно усвојене измене уредбе које кажу да нових студија прикључења неће бити годину дана, што практично ставља нове велике пројекте на чекање", рекла је Исаиловић.

На питање шта би требало да буде циљ Србије након 2030. године, Исаиловић је оценила да, пре свега, треба подвући црту да се види шта је урађено и држати се правила и планова које "као држава доносимо".

"Циљ би требало да буде декарбонизација и енергетска транзиција, нови таргети, у складу са националном стратегијом. Што се тиче мегавата и процената, не бих се сада усудила да дајем прогнозе док не видимо шта ће се од постојећих пројеката реализовати, а шта ће бити елиминисано", навела је Исаиловић.

Како је истакнуто, главни стубови ИНЕКП-а обухватају повећан удео ОИЕ у енергетском миксу Србије заједно са циљаним мерама енергетске ефикасности усмереним на смањење финалне потрошње енергије повећањем енергетског учинка.

"Ова путања транзиције ка чистој енергији усмерена је на унапређење енергетске сигурности земље, смањење њене енергетске зависности, истовремено осигуравајући реалистично смањење употребе лигнита, доприносећи значајном смањењу емисија GHG до 2030. године", наведено је у документу.

Повећани удео ОИЕ ће, како се наводи, представљати један од најважнијих циљева ИНЕКП-а за Србију, достизањем удела од 33,6 одсто у бруто финалној потрошњи енергије.

"Повећано интересовање инвеститора за инсталације на бази соларне енергије и енергије ветра, што је евидентно на основу великог броја поднетих захтева, осигураће инсталисање потребних нових капацитета до 2030. године и остваривање повећања удела са 30 одсто у 2021. години на 45 одсто у 2030. години", пише у плану, објавио Biznis.rs.