Лулина климатска контрадикција: Да ли Бразил одустаје од заштите Амазоније?

Лула је обећао да ће до краја деценије зауставити крчење ове кључне прашуме, чија улога у борби против климатских промена не може бити прецењена.

Међутим, сада се његов статус мења. Током прошлонедељне посете граду Белему, где ће се у новембру одржати Климатски самит ЦОП30, дочекали су га демонстранти незадовољни његовом подршком истраживању нафте у ушћу реке Амазон. Упркос претходним одбијеницама од стране националне агенције за заштиту животне средине (Ибама), Лула врши притисак да се одобри истражно бушење, тврдећи да би приходи од фосилних горива могли да финансирају прелазак на зелену енергију, пише портал Греен News.

Спорна одлука и еколошке последице

Ибама је прошле године одбила дозволу за бушење због недовољно развијеног плана заштите биодиверзитета у случају изливања нафте, које би могло угрозити једно од биолошки најбогатијих подручја на планети. Међутим, државна нафтна компанија Петробрас уложила је жалбу, а Лула је сада јасно показао на чијој је страни.

Желим да се (нафта) истражује - изјавио је Лула у интервјуу за радио станицу Диарио. - Ибама је владина агенција, али чини се да ради против владе. Пратићемо све неопходне процедуре како бисмо осигурали да не причинимо штету природи, али не можемо игнорисати богатство испод нас и изабрати да га не истражујемо. Ово богатство нам може донети средства за дуго ишчекивану енергетску транзицију.

Његова изјава изазвала је оштре реакције еколошких организација. Илан Зугман, директор покрета 350.org за Латинску Америку и Карибе, сматра да је овај аргумент обмана.

Влада шири дезинформације тврдећи да је потребно више нафте како би се финансирала енергетска транзиција. Бразилска савезна влада већ усмерава преко 80% пореских олакшица у енергетски сектор ка фосилним горивима и субвенционише их са више од 15 милијарди долара годишње - наглашава Зугман.

Шта ово значи за климатски самит ЦОП30?

Спорно подручје налази се око 160 километара од источне обале Бразила и богато је не само нафтом већ и гасом. Према проценама Петробрас-а, резерве у басену Амазона могле би износити до 10 милијарди барела нафте, што би значајно повећало емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Ова одлука такође баца сенку на предстојећи ЦОП30, где би Бразил требало да се представи као лидер у борби против климатских промена. Критичари упозоравају да би наставак експлоатације фосилних горива могао угрозити кредибилитет земље на глобалној сцени.

Бразил је кроз историју четврти највећи емитер угљен-диоксида, са око 112 милијарди тона испуштених између 1850. и 2021. године, показује анализа Царбон Бриеф-а. Иако готово 90% електричне енергије у земљи долази из обновљивих извора, Бразил је и даље један од десет највећих извозника нафте.

Лула је обећао да ће Бразил предводити борбу против климатских промена, али подршка новим нафтним пројектима доводи у питање његову посвећеност зеленој политици. Да ли ће његова одлука угрозити Амазонију и глобалне климатске напоре или ће Бразил ипак пронаћи начин да усклади економски развој са заштитом животне средине – остаје да се види.