Да ли се славски колач реже у цркви или код куће? Многи ово не знају, а отац Предраг открива где греше домаћини

Пола Србије слави, а пола иде на славу је изрека која се односи на Никољдан који се обележава 19. децембра. Свети Никола је једна од највећих српских слава. Међутим, неретко се дешава да је домаћини погрешно славе.

Отац Предраг Поповић објаснио је да црквена обичајна правила прописују да колач треба да се сече у храму, уз молитву и благослов свештеника.

- По нашим правилима, правилима да кажемо Црквеном праву, и то је обичајно црквено право, постоји посебна служба резање колача и по правилу свештеник је тај који треба да реже колач, јер свештеник зна и тропар, зна, може да прочита јеванђеље, молитву и има тај благодат духа светога који је добио на рукоположењу - навео је Поповић у снимку на Инстаграму.

Често се поставља питање да ли славски колач треба чувати ако остане након славе. На то је указао и отац Дејан Крстић, који објашњава да славски колач нема сврху уколико остане само украс:

- Треба знати да славски колач није трофеј, нити изложбени предмет који чувамо да би људи видели како је лепо украшен. Његова лепота нема смисла ако остане само споља. Он је свети дар, благословен хлеб који треба да се употреби, рекао је за портал pravoslavlje.rs.

Значење украса на славском колачу:

На већини славских колача налазе се слова ИС ХС НИ КА, што на грчком значи „Исус Христос побеђује“. Ова ознака се традиционално утискује дрвеним печатом који се у многим породицама преноси са генерације на генерацију.

Поред основних симбола, домаћице често украшавају колач разним облицима који носе посебна значења:

• Крст представља веру,
   
• класје, грожђе и разни плодови означавају благостање и жељу за плодном годином,
• буре вина симболизује изобиље,
• књига представља жељу за успехом у школи,
• птице значе здравље и радост,
• цвеће симболизује лепоту, чистоту и напредак деце