Само ЦРТА од УСАИД добила преко ШЕСТ милиона долара: НВО у Србији у паници због истраге која се спроводи
Занимљиво је колико се брзо у нашем јавном животу одомаћила и раширила пословица која каже да "нема бесплатног ручка".
За свега двадесетак година народ који се кроз векове дичио својом гостољубивошћу, и који има најмање десет изрека које налажу да се прво нахрани гост па тек онда домаћа чељад, усвојио је ову фразу без отпора и без моралне индигнације.
Додуше, није се могла избећи. Као што нам у пакетима банана стижу прекоокеанске биљне ваши, тако нам је и ова максима, принцип да се за сваки поклон тражи противуслуга, дошао са пошиљкама новца невладиним организацијама и опозиционим партијама. Стога је неоправдана морална паника која се дигла због предистражних радњи тужилаштва везаних за токове новца америчке агенције УСАИД кроз НВО Црта, Грађанске иницијативе, Фондација Траг и Центар за практичну политику.
Да са новцем који је широм света упућивао УСАИД нешто није у реду, прво је саопштила Бела кућа. Трампова портпаролка Керолајн Левит почетком овог месеца изјавила је да неке од пројеката те агенције нова администрација сматра "суманутим и злонамерним".
Посебно је чак апострофирана Србија, навођењем чињенице да је чак милон и по долара дато за „програме промовисања различитости, правичности и инкулузије на радним местима у Србији“. Укупно је УСАИД у нашу земљу убацивао много више пара. Само ЦРТА је, према доступним подацима, кроз УСАИД грантове у последњих десет година добила најмање 6.145.000 долара!
У уговорима је писало да су ове паре намењене магловитим али општеприхватљивим циљевима, нешто налик на жеље кандидаткиња на изборима за мис: „побољшању положаја младих људи“, „јачање демократије“, „поправљање положаја мањинских група“ и слично. Али, мршав би ручак могао да се отплати пројектом „јачање утицаја женске популације на политички живот у Бојнику“ и сличним. Да ли је овде требало одрадити још нешто?
И ове, и још непоменуте НВО јавности су познате по активном учешћу у политичкој борби за власт, не са „невладиних“ него анти-владиних позиција. И први човек ЦРТА Раша Недељков, и шефица ГИ Маја Стојановић и оснивач Центра за практичну политику Драган Поповић стајали су раме уз раме са Драганом Ђиласом и Драганом Шолаком кад год је требало напасти актуелну власт у Србији, и кад је требало подржати Проглас. Нису у интервјуима и ауторским текстовима у за њих увек отвореним Шолаковим медијима промовисали "различитост, правичност и инкулузију на радним местима у Србији", него отворено заговарали рушење актуелне власти, на изборима или мимо њих. О овој спрези, о такозваном Механизму за уништавање конкуренције, Курир је опширно писао у својим истраживачким текстовима.
Биће, зато, занимљиво видети из финансијских папира које је истрага у њиховим просторијама нашла, да ли њихова права активност описана у уговорима са УСАИД, или су из ове агенције новац добијали за ширење воук културе, а они је у Београду преусмеравали ка опозицији. А надамо се и да се неће утврдити да су га трошили за личне и фамилијарне потребе и на тај начин нам обрукали земљу.
Уосталом, у саопштењу Тужилаштва наводи се да је реч о истрази о ненаменском трошењу новца, те да је зато званичним путем затражена помоћ Министарства правде САД.
Опозиција у Србији и НВО, очекивано, буне се против ове акције. Потежу се високопарни принципи и застареле пароле у којима се Србија пореди са Белорусијом, као да смо у деведесетим годинама. Напротив, у истрази која наше опозиционаре љути учествује Министарство правде САД, а и иначе низ земаља у ЕУ или је у увео у своје законодавство или планира да уведе обавезу да НВО које примају средства из иностранства буду означене као "организације са иностраном подршком".
Али, то је само један део приче, и хистерије којом невладини кругови реагују на истрагу. Чињеница је да су исти појединци годинама на челу неких НВО у Србији, и да врло добро од тога живе. Свој активизам претворили су у бизнис, а организације које воде у приватна предузећа. Биће да ту лежи један део страха од откривања „ненаменског трошења“ америчког новца…
У сваком случају, треба сачекати резултате истраге. И у САД и у Србији каже се исто: ко није крив, нема разлога да се боји.