Србија уводи нов закон: Следи темељна реформа, ево шта се очекује

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије званично је отпочело рад на изради Нацрта закона о службеним контролама. 

Истовремено, објављене су и полазне основе овог закона који ће, како најављују из Министарства, представљати темељну реформу у области безбедности хране и усклађивања са европским стандардима.

Циљ новог законског оквира је да се потрошачима осигура безбедна храна и повећа контрола целог агро-прехрамбеног ланца, од производње до продаје.

Из Министарства поручују да је заштита здравља потрошача, али и њихових економских интереса, основно право које држава мора да штити. Како би се то постигло неопходно је увести ефикасан и модеран систем службених контрола – не само за храну домаћег порекла, већ и за увозне производе. У питању је свеобухватна стратегија која се ослања на принцип „од њиве до трпезе“ и тежи да обезбеди да свака карика у ланцу буде под контролом.

Министарство истиче да су безбедност хране, појачан извоз, усклађивање са прописима Европске уније и економична производња четири кључна стуба пољопривредне политике Србије. Све то захтева модернизацију постојећих механизама инспекцијског надзора и увођење нових инструмената који прате савремене праксе и регулативу ЕУ.

У Србији се безбедност хране тренутно регулише Законом о безбедности хране и Законом о инспекцијском надзору, као и низом подзаконских аката. Међутим, постојећа законска решења показала су бројне недостатке у пракси. Тако, на пример, актуелни Закон о инспекцијском надзору предвиђа да контроле морају бити најављене најмање три дана унапред, што је у супротности са европском Уредбом (ЕУ) 2017/625, која прописује да службене контроле морају бити непредвидиве и спроводити се без претходне најаве – осим када је најава оправдана из оперативних разлога.

- Управо ту несагласност нови закон треба да исправи. Он ће се у потпуности ускладити са поменутом уредбом Европске уније која има значајно проширен обим и обухвата контролу не само хране и хране за животиње, већ и области као што су здравље животиња и биља, заштита биља, органска производња, ГМО, географске ознаке и традиционални специјалитети - наводи се у образложењу Нацрта.

Иако потреба за оваквим законом постоји већ дуже од деценије, конкретни кораци су начињени тек 2021. године, у оквиру пројекта Европске уније под називом "Јачање капацитета за усклађивање са правним тековинама ЕУ". Тада је, у сарадњи са европским експертима, припремљена и прва радна верзија закона о службеним контролама.

У оквиру тог пројекта пренете су одредбе Уредбе (ЕУ) 2017/625, као и неколико других пратећих уредби Европске комисије, које детаљно регулишу питања као што су праћење пошиљака, контроле дрвене амбалаже, претходна најава одређених категорија робе и услови за рад службених лабораторија.

Шта доносе нови прописи?

У образложењу предлога новог закона о службеним контролама у пољопривредно-прехрамбеном сектору стоји да је циљ унапређење контролних система у Републици Србији и усклађивање са правилима Европске уније. Увођење овог закона резултат је потребе за јаснијим разликовањем службене контроле од других службених активности. Службена контрола подразумева инспекцијски надзор како би се проверило поштовање законских прописа, док друге службене активности обухватају, на пример, административне аспекте попут издавања званичних сертификата. Важно је нагласити да се на ове друге активности не примењују све одредбе Уредбе (ЕУ) 2017/625.

Ова уредба такође не покрива провере усклађености са правилима о организацији заједничког тржишта пољопривредних производа када постоје посебни системи контроле. Ипак, када је реч о тржишним стандардима, Уредба се примењује са циљем да се открију евентуалне преваре или обмањујуће праксе у вези са маркетиншким стандардима пољопривредних производа. То значи да је борба против превара у вези са храном интегрисана у контролне механизме.

Увођењем новог закона, преузимају се и принципи који су били основа претходне Уредбе 882/2004, као што су употреба одговарајућих техника контроле, доношење одлука на јединствен начин и координација када је у процес укључено више контролних јединица. Закон предвиђа и прецизне услове за делегирање контролних задатака, израду вишегодишњег националног плана контрола, као и јасно дефинисане одговорности субјеката.

Посебно значајан сегмент закона односи се на увођење правила контроле за појединачне секторе. То обухвата контролу над животињама, производима животињског порекла, резидуима супстанци у храни и храни за животиње, споредним производима, добробити животиња, здрављу биља, средствима за заштиту биља, ГМО, органским производима и производима са заштићеним географским ознакама.

Један од нових елемената је и приступ контроли заснован на процени ризика. Ово значи да се контроле спроводе учесталошћу и на начин који што мање оптерећује привредне субјекте, а да се истовремено одржи ефикасност система.

Закон такође уводи борбу против превара као централни елемент службене контроле – надлежни органи ће узимати у обзир могућност обмањујућих пракси у вези са квалитетом, саставом или пореклом хране приликом планирања учесталости контрола.

Контроле се односе на све фазе ланца производње и дистрибуције – од узгоја животиња и биљака до крајњег корисника. Због ефикасности, предвиђено је вођење ажурног регистра свих субјеката који подлежу контролама. Надлежни органи ће користити податке из постојећих регистара и евиденција.

Такође, повећава се транспарентност контролних активности. Органи су у обавези да најмање једном годишње објаве релевантне информације о томе како се спроводе службене контроле.

Закон предвиђа и могућност трајних и привремених одступања од обавезне акредитације службених лабораторија. На пример, за испитивање трихинеле у месу може постојати трајно одступање, док ванредне ситуације могу захтевати привремена решења. Такође је регулисан каскадни избор метода узорковања, испитивања и дијагностике.

Када је реч о увозу, нови систем контрола биће више усмерен на ризик. Све пошиљке морају проћи документарну проверу, а физичке и идентификационе провере вршиће се у складу са степеном ризика. За одређене врсте животиња и робе постоји листа која предвиђа обавезне систематске контроле на граници.

Још једна важна новина је успостављање јединственог и хармонизованог оквира за службену сертификацију, која ће се примењивати и за производе намењене извозу. Сертификате ће издавати надлежни органи, а службеници за сертификацију морају бити непристрасни, без сукоба интереса и адекватно обучени.

- Циљ доношења овог закона није само усаглашавање са европским правом, већ и успостављање функционалног и ефикасног система контроле у Србији. На тај начин се отварају могућности за проширење тржишта, не само у ЕУ, већ и широм света.

Очекује се да ће примена закона убрзати прекогранични промет животиња и пољопривредних производа. Закон је кључан и за испуњење Мерила 1 за отварање преговора у Поглављу 12, које се односи на безбедност хране и фитосанитарну политику. Такође, представља важан део Реформске агенде у оквиру Плана раста за Западни Балкан”, наводи се у предлогу Нацрта закона.

Важно је напоменути и да примена овог закона неће створити нове трошкове за грађане и привреду. Сви трошкови су већ део постојећег система и биће убудуће каналисани преко републичког буџета. Планирано је да се одређене активности финансирају путем административних такси, а послови ће се реализовати на основу уговора, што доприноси ефикаснијој и транспарентнијој реализацији.

Извор: biznis.rs