Ректор Ђокић се за рад факултета БУ без акредитације током 2021. вади на КОВИД, а за рад без акредитације током 2014. на "смак света"?

Државна ревизорска институција (ДРИ) у свом извештају отворила је једно од најосетљивијих питања у савременом високом образовању у Србији, питање законитости рада факултета у периодима када акредитација установе и студијских програма није била непрекидно обезбеђена. Након објаве извештаја, руководство Универзитета у Београду, предвођено ректором Владаном Ђокићем, покушало је нетранспарентним демантијем, послатом само подобним медијима, да одговорност за ове пропусте релативизује, позивајући се на пандемију ковида као оправдање за кашњења у обнови акредитација током 2021. године. Међутим, документација Националног акредитационог тела НАТ показују да су поједини факултети у оквиру БУ радили без акредитације и знатно раније, још 2014. године, када ковида није било, па се намеће иронично питање, ако је 2021. године била "кривица пандемије", шта је био разлог тада? Можда "смак света" најављен нордијским пророчанством?

Извештај ДРИ додатно добија на тежини када се упореде са чињеницом да су у исто време бројни факултети, како у оквиру Београдског универзитета, тако и широм Србије, уредно и без прекида обнављали акредитације, укључујући и период пандемије 2020. и 2021. године. Док је чак осам факултета БУ успело да обезбеди континуитет акредитација у законским роковима, других дванаест је, према подацима НАТ-а, имало периоде рада без акредитације. Још јаснији контраст види се ван Београда, где су поједине високошколске установе, попут Високе медицинске школе у Ћуприји, у јеку пандемије, одустајале од уписа студената управо зато што студијски програми нису били акредитовани, иако је реч о медицинским кадровима који су у том тренутку били преко потребни здравственом систему.

Посебно интересантно је поређење Архитектонског и Грађевинског факултета БУ, који деле исту зграду, али не и исти однос према законским роковима, као и анализи закључка Владе Србије на који се Универзитет у Београду позива као главно оправдање за кашњења. На основу доступне документације, поставља се суштинско питање, да ли је тај закључак правна гаранција континуитета акредитације или само згодан изговор којим се покушава прикрити вишегодишњи немар и селективна примена закона.

ДРИ не негира наше истраживање, већ говори да се није детаљно бавила факулетима коју су били предмет нашег истраживања

ДРИ је демантовао наводе истраживања портала Србија Данас у коме откривамо да је 12 факултета у оквиру Београдског универзитета, у односу на законски рок, имало периоде рада без акредитације установе и студијских програма. У демантију ДРИ се између осталог наводи "У циљу потпуног и истинитог извештавања, обавештавамо јавност да у Извештају о ревизији сврсисходности пословања "Акредитација високошколских установа у Републици Србији" наведени факултети Универзитета у Београду, изузев Факултета организационих наука, нису били предмет детаљне анализе, односно да за њих није вршена провера да ли су радили без важеће акредитације или не." 

Закон о високом образовању каже да период трајања акредитације износи 7 година. Такође, Закон прописује да је рок за подношење захтева за реакредитацију годину дана пре истека акредитације управо из разлога да факултети не би радили без акредитације. Оно на шта се Београдски универзитет позива, а првенствено ректор Ђокић, као оправдање зашто није акредитовао Архитектонски факултет, чији је био декан у то време, на време 2014. и 2021. године је одлука Владе Србије о продужењу рока за подношење захтева за реакредитацију. Влада је јасно назначила да се рок за реакредитацију продужава, али у Закључку Владе се нигде не наводи слободно тумачење Београдског универзитета и ректора Ђокића да акредитација за њега важи дуже у односу на друге. 

Како су неки факултети БУ у време ковида акредитовани на време, док су други каснили и радили без акредитације?

У исто време када су поједини факултети у оквиру Универзитета у Београду, њих 12 према досадашњим истраживањима, каснили са обнављањем акредитације и улазили у периоде рада без важеће акредитације установе и студијских програма, значајан број других факултета БУ успео је да акредитацију продужи у законском року. 

Реч је о факултетима којима је важење акредитације истицало у готово идентичном периоду, током пандемије ковида, али који упркос тим околностима нису имали прекиде у акредитационим циклусима. 

Грађевински и Архитектонски факултет - иста зграда, различити аршини

Архитектонски факултет је претходне акредитације добио 9. јануара 2009. године, 9. априла 2014. године и 20. маја 2021. године. Прва акредитација је према закону важила тачно пет година, до 9. јануара 2014. године, док је факултет нову акредитацију добио тек 9. априла 2014. године. Због тога је у периоду између та два датума, први пут, годинама пре пандемија ковида, Архитектонски факултет радио без важеће акредитације укупно три месеца. Други циклус акредитације од 2014. године, био је на снази до 9. априла 2021. године., након чега је уследио нови прекид, све до 20. маја 2021. године, када је факултет поново акредитован. Овај други вакуум трајао је месец и једанаест дана. Због тога је Архитектонски факултет у тренутку расписивања конкурса за упис нових студената Сената Београдског универзитета 14. априла 2021. године био, према увиду у документа НАТ-а, у периоду рада без акредитације, јер је друга акредитација тада већ истекла, а нова још није била издата.

Пример са којим је згодно упоредити Архитектонски факултет јесте и факултет који се налази у истој згради, Грађевински факултет Универзитета у Београду. Код Грађевинског и Архитектонског факултета се ради о малтене идентичним временским периодима када им је акредитација истекла, односно када су добијали нову. Грађевински факултет је акредитацију добио 28. марта 2014. године, а следећу већ 11. марта 2021. године, дакле, пре истека законског рока и без икаквог прекида у акредитационом циклусу, у периоду ковида.

Поред Грађевинског факултета, још 8 факултета са Београдског универзитета је, насупрот ових 12, акредитовало установу и студијске програме у складу са законским роком, без прекида у акредитационом циклусу, баш у време ковида током 2021. године: 

Факултет безбедности

Факултет ветернинарске медицине

Факултет спорта и физичког васпитања

Факултет за специјалну рехабилитацију и едукацију

Филозофски факултет

Православни богословски факултет

Медицински факултет

Факултет за образовање учитеља и васпитача

Редовоне и континуиране акредитације остварило је још шест факултета у оквиру БУ током 2020. године, такође у години пандемије ковида:

Економски факултет

Пољопривредни факултет

Технички факултет

Правни факултет

Хемијски факултет

Факултет за физичку хемију

Када се ови подаци сагледају у целини, постаје јасно да пандемија ковида не може бити универзално оправдање за прекиде у акредитацијама. У истом временском периоду, у оквиру истог универзитета и под истим законским оквиром, осам факултета Универзитета у Београду 2021. године и шест факултета БУ 2020. године, успело је да благовремено обнови акредитације и настави рад без икаквог прекида у акредитационом статусу. Паралелно с тим, чак 12 других факултета имало је документоване периоде рада без важеће акредитације установе или студијских програма.

Многи државни факултети у Србији редовно и континуирано обнављали акредитације и у време ковид пандемије

Да очигледно постоје двоструки аршини примене закона и рада високошлоских установа, потврђује и пример на универзитетима широм Србије, којима пандемија ковид није "омогућила" прекид акредитације и рад без акредитација установе и студијских програма

Пет факултета на Универзитету у Новом Саду добило је акредитацију у законском року у време пандемије ковида 2020. и 2021. године

Економски факултет

Факултет техничких наука

Правни факултет

Педагошки факултет

Учитељски факултет на мађарском језику

Четири факултета Универзитету у Нишу продужило је акредитацију у законском року у време пандемије ковида 2020. и 2021. године

Правни факултет

Природно-математички факултет

Машински факултет

Филозофски факултет

Четири факултета са Универзитета у Крагујевцу у доба ковид пандемије обезбедило континуиран период акредитације

Природно-математички факултет

Факултет за машинство и грађевинарство

Факултет техничких наука у Чачку

Факултет педагошких наука

 

Када закон важи за једне, а не важи за друге? Ћуприја чекала акредитацију за упис медицинских сестара усред ковида, а Архитектонски факултет није

Упоредни пример Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Високе медицинске школе струковних студија у Ћуприји огољава питање двоструких стандарда у примени закона.

Студијски програм струковна медицинска сестра у Ћуприји акредитован је тек 8. октобра 2020. године, због чега тај програм није био обухваћен конкурсом за упис студената у школској 2020/21. години на овој установи, што јасно произлази из званичне конкурсне документације.

Насупрот томе, Архитектонски факултет уписивао је студенте генерације 2021/22 на основу конкурса Сената БУ, иако, према документацији НАТ-а, у том тренутку није имао важећу акредитацију ни установе ни студијских програма, уз образложење да је кашњење оправдана последица ковида.

Важно питање је, како је могуће да је за једну установу пандемија разлог да се закон стриктно поштује, док је за другу послужила као изговор да се закон заобиђе и студенти упишу без икаквих правних гаранција о валидности њихових студија и будућих диплома?

Закључак Владе Србије као главно оправдање или добар изговор?

Према члану 23. Закона о високом образовању, високошколска установа је дужна да захтев за поновну акредитацију поднесе благовремено, како би се обезбедио континуитет акредитације и спречио било какав период рада без важеће дозволе. У пракси, то значи да се захтев подноси најкасније годину дана пре истека важеће акредитације. У случају Архитектонског факултета, чија је акредитација истицала 9. априла 2021. године, редован законски рок за подношење захтева истицао је најкасније 9. априла 2020. године.

Међутим, Закључак Владе Републике Србије, на који се данас позива Универзитет у Београду, донет је 11. фебруара 2021. године, свега непуна два месеца пре истека акредитације Архитектонског факултета. Тај временски несклад отвара суштинско питање: 

Ако је пандемија корона вируса у Србији 15. марта затворила школе и факултете у Србији, а рок за подношење захтева за реакредитацију Архитектонског факултета био 9. април исте године, шта је Архитектонски факултет чекао и зашто је чекао последњи дан да преда документацију?

Другим речима, Закључак Владе из фебруара 2021. године не може ретроактивно да оправда пропуштање законског рока који је истицао месецима раније. Ако је факултет пропустио да поднесе захтев у року предвиђеном законом, тада се не може говорити о "продужењу континуитета акредитације", већ о накнадном покушају да се већ настали правни проблем санира. Управо ту настаје сумња да се Закључак Владе користи као изговор за пропусте који су се десили знатно пре, а не као реална законска заштита факултета.

У прилог томе говори и то да је чак 14 факултета у оквиру Београдског универзитета благовремено и без прекида обезбедило континуирано трајање акредитације установа и студијских програма у време пандемије ковида, док 12 факултета у оквиру БУ, међу којима и Архитектонски факултет, имају евидентиране период рада без акредитације.

Други документ, закључак Владе Републике Србије од 28. маја 2020. године односи се на продужетак рока за подношење захтева за акредитације, али посматрано кроз временске рокове, поново иза законског рока за Архитектонски факултет који је овај захтев по важећем закону, морао послати најкасније до 9. априла 2020. године, што је скоро 2 месеца пре закључка Владе Србије.