Rektor Đokić se za rad fakulteta BU bez akreditacije tokom 2021. vadi na KOVID, a za rad bez akreditacije tokom 2014. na "smak sveta"?
Za rad fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu bez važeće akreditacije 2021. godine, rektor Vladan Đokić kao opravdanje navodi pandemiju kovida. Međutim, isti obrasci kašnjenja i rada bez akreditacije zabeleženi su i 2014. godine, u vreme kada kovida nije bilo. Ako je pandemija izgovor za 2021. godinu, ostaje otvoreno pitanje da li je za propuste iz 2014. godine opravdanje bio najavljivan "smak sveta" po nordijskom proročanstvu?
Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju otvorila je jedno od najosetljivijih pitanja u savremenom visokom obrazovanju u Srbiji, pitanje zakonitosti rada fakulteta u periodima kada akreditacija ustanove i studijskih programa nije bila neprekidno obezbeđena. Nakon objave izveštaja, rukovodstvo Univerziteta u Beogradu, predvođeno rektorom Vladanom Đokićem, pokušalo je netransparentnim demantijem, poslatom samo podobnim medijima, da odgovornost za ove propuste relativizuje, pozivajući se na pandemiju kovida kao opravdanje za kašnjenja u obnovi akreditacija tokom 2021. godine. Međutim, dokumentacija Nacionalnog akreditacionog tela NAT pokazuju da su pojedini fakulteti u okviru BU radili bez akreditacije i znatno ranije, još 2014. godine, kada kovida nije bilo, pa se nameće ironično pitanje, ako je 2021. godine bila "krivica pandemije", šta je bio razlog tada? Možda "smak sveta" najavljen nordijskim proročanstvom?
Izveštaj DRI dodatno dobija na težini kada se uporede sa činjenicom da su u isto vreme brojni fakulteti, kako u okviru Beogradskog univerziteta, tako i širom Srbije, uredno i bez prekida obnavljali akreditacije, uključujući i period pandemije 2020. i 2021. godine. Dok je čak osam fakulteta BU uspelo da obezbedi kontinuitet akreditacija u zakonskim rokovima, drugih dvanaest je, prema podacima NAT-a, imalo periode rada bez akreditacije. Još jasniji kontrast vidi se van Beograda, gde su pojedine visokoškolske ustanove, poput Visoke medicinske škole u Ćupriji, u jeku pandemije, odustajale od upisa studenata upravo zato što studijski programi nisu bili akreditovani, iako je reč o medicinskim kadrovima koji su u tom trenutku bili preko potrebni zdravstvenom sistemu.
Upravo ta razlika u postupanju otvara ključno pitanje ovog teksta, da li su za sve fakultete važila ista pravila ili su pojedini imali privilegiju da zakon tumače fleksibilno, uz institucionalnu zaštitu?
Posebno interesantno je poređenje Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta BU, koji dele istu zgradu, ali ne i isti odnos prema zakonskim rokovima, kao i analizi zaključka Vlade Srbije na koji se Univerzitet u Beogradu poziva kao glavno opravdanje za kašnjenja. Na osnovu dostupne dokumentacije, postavlja se suštinsko pitanje, da li je taj zaključak pravna garancija kontinuiteta akreditacije ili samo zgodan izgovor kojim se pokušava prikriti višegodišnji nemar i selektivna primena zakona.
DRI ne negira naše istraživanje, već govori da se nije detaljno bavila fakuletima koju su bili predmet našeg istraživanja
DRI je demantovao navode istraživanja portala Srbija Danas u kome otkrivamo da je 12 fakulteta u okviru Beogradskog univerziteta, u odnosu na zakonski rok, imalo periode rada bez akreditacije ustanove i studijskih programa. U demantiju DRI se između ostalog navodi "U cilju potpunog i istinitog izveštavanja, obaveštavamo javnost da u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji" navedeni fakulteti Univerziteta u Beogradu, izuzev Fakulteta organizacionih nauka, nisu bili predmet detaljne analize, odnosno da za njih nije vršena provera da li su radili bez važeće akreditacije ili ne."
Zakon o visokom obrazovanju kaže da period trajanja akreditacije iznosi 7 godina. Takođe, Zakon propisuje da je rok za podnošenje zahteva za reakreditaciju godinu dana pre isteka akreditacije upravo iz razloga da fakulteti ne bi radili bez akreditacije. Ono na šta se Beogradski univerzitet poziva, a prvenstveno rektor Đokić, kao opravdanje zašto nije akreditovao Arhitektonski fakultet, čiji je bio dekan u to vreme, na vreme 2014. i 2021. godine je odluka Vlade Srbije o produženju roka za podnošenje zahteva za reakreditaciju. Vlada je jasno naznačila da se rok za reakreditaciju produžava, ali u Zaključku Vlade se nigde ne navodi slobodno tumačenje Beogradskog univerziteta i rektora Đokića da akreditacija za njega važi duže u odnosu na druge.
Šta je izgovor za rad bez akreditacije pre kovida?
Uvidom u podatke Nacionalnog akreditacionog tela NAT, uključujući i javno dostupni "Vodič za studente" a upoređujući datume prethodnih i naknadnih akreditacija, utvrđeno je da su pojedini fakulteti u okviru Univerziteta u Beogradu imali vremenske praznine između akreditacionih ciklusa. Posebno je važno naglasiti da se takve nedoslednosti ne odnose isključivo na period pandemije kovida, već su zabeležene i u ranijim ciklusima akreditacije, kada kovid nije mogao biti uzrok kašnjenja. To otvara suštinsko pitanje, da li se u svim tim periodima moglo govoriti o punoj pravnoj sigurnosti studenata i zakonitosti rada fakulteta?
Kako su neki fakulteti BU u vreme kovida akreditovani na vreme, dok su drugi kasnili i radili bez akreditacije?
U isto vreme kada su pojedini fakulteti u okviru Univerziteta u Beogradu, njih 12 prema dosadašnjim istraživanjima, kasnili sa obnavljanjem akreditacije i ulazili u periode rada bez važeće akreditacije ustanove i studijskih programa, značajan broj drugih fakulteta BU uspeo je da akreditaciju produži u zakonskom roku.
Reč je o fakultetima kojima je važenje akreditacije isticalo u gotovo identičnom periodu, tokom pandemije kovida, ali koji uprkos tim okolnostima nisu imali prekide u akreditacionim ciklusima.
Građevinski i Arhitektonski fakultet - ista zgrada, različiti aršini
Arhitektonski fakultet je prethodne akreditacije dobio 9. januara 2009. godine, 9. aprila 2014. godine i 20. maja 2021. godine. Prva akreditacija je prema zakonu važila tačno pet godina, do 9. januara 2014. godine, dok je fakultet novu akreditaciju dobio tek 9. aprila 2014. godine. Zbog toga je u periodu između ta dva datuma, prvi put, godinama pre pandemija kovida, Arhitektonski fakultet radio bez važeće akreditacije ukupno tri meseca. Drugi ciklus akreditacije od 2014. godine, bio je na snazi do 9. aprila 2021. godine., nakon čega je usledio novi prekid, sve do 20. maja 2021. godine, kada je fakultet ponovo akreditovan. Ovaj drugi vakuum trajao je mesec i jedanaest dana. Zbog toga je Arhitektonski fakultet u trenutku raspisivanja konkursa za upis novih studenata Senata Beogradskog univerziteta 14. aprila 2021. godine bio, prema uvidu u dokumenta NAT-a, u periodu rada bez akreditacije, jer je druga akreditacija tada već istekla, a nova još nije bila izdata.
Primer sa kojim je zgodno uporediti Arhitektonski fakultet jeste i fakultet koji se nalazi u istoj zgradi, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Kod Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta se radi o maltene identičnim vremenskim periodima kada im je akreditacija istekla, odnosno kada su dobijali novu. Građevinski fakultet je akreditaciju dobio 28. marta 2014. godine, a sledeću već 11. marta 2021. godine, dakle, pre isteka zakonskog roka i bez ikakvog prekida u akreditacionom ciklusu, u periodu kovida.
Pored Građevinskog fakulteta, još 8 fakulteta sa Beogradskog univerziteta je, nasuprot ovih 12, akreditovalo ustanovu i studijske programe u skladu sa zakonskim rokom, bez prekida u akreditacionom ciklusu, baš u vreme kovida tokom 2021. godine:
Fakultet bezbednosti
Fakultet veterninarske medicine
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Fakultet za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju
Filozofski fakultet
Pravoslavni bogoslovski fakultet
Medicinski fakultet
Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača
Redovone i kontinuirane akreditacije ostvarilo je još šest fakulteta u okviru BU tokom 2020. godine, takođe u godini pandemije kovida:
Ekonomski fakultet
Poljoprivredni fakultet
Tehnički fakultet
Pravni fakultet
Hemijski fakultet
Fakultet za fizičku hemiju
Kada se ovi podaci sagledaju u celini, postaje jasno da pandemija kovida ne može biti univerzalno opravdanje za prekide u akreditacijama. U istom vremenskom periodu, u okviru istog univerziteta i pod istim zakonskim okvirom, osam fakulteta Univerziteta u Beogradu 2021. godine i šest fakulteta BU 2020. godine, uspelo je da blagovremeno obnovi akreditacije i nastavi rad bez ikakvog prekida u akreditacionom statusu. Paralelno s tim, čak 12 drugih fakulteta imalo je dokumentovane periode rada bez važeće akreditacije ustanove ili studijskih programa.
Mnogi državni fakulteti u Srbiji redovno i kontinuirano obnavljali akreditacije i u vreme kovid pandemije
Da očigledno postoje dvostruki aršini primene zakona i rada visokošloskih ustanova, potvrđuje i primer na univerzitetima širom Srbije, kojima pandemija kovid nije "omogućila" prekid akreditacije i rad bez akreditacija ustanove i studijskih programa
Pet fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu dobilo je akreditaciju u zakonskom roku u vreme pandemije kovida 2020. i 2021. godine
Ekonomski fakultet
Fakultet tehničkih nauka
Pravni fakultet
Pedagoški fakultet
Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku
Četiri fakulteta Univerzitetu u Nišu produžilo je akreditaciju u zakonskom roku u vreme pandemije kovida 2020. i 2021. godine
Pravni fakultet
Prirodno-matematički fakultet
Mašinski fakultet
Filozofski fakultet
Četiri fakulteta sa Univerziteta u Kragujevcu u doba kovid pandemije obezbedilo kontinuiran period akreditacije
Prirodno-matematički fakultet
Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo
Fakultet tehničkih nauka u Čačku
Fakultet pedagoških nauka
Kada zakon važi za jedne, a ne važi za druge? Ćuprija čekala akreditaciju za upis medicinskih sestara usred kovida, a Arhitektonski fakultet nije
Uporedni primer Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji ogoljava pitanje dvostrukih standarda u primeni zakona.
Studijski program strukovna medicinska sestra u Ćupriji akreditovan je tek 8. oktobra 2020. godine, zbog čega taj program nije bio obuhvaćen konkursom za upis studenata u školskoj 2020/21. godini na ovoj ustanovi, što jasno proizlazi iz zvanične konkursne dokumentacije.
U jeku pandemije kovida u Srbiji, kada su zdravstveni radnici bili deficitarni i preko potrebni, ta ustanova se uzdržala od upisa budućih medicinskih sestara upravo zato što program u tom trenutku nije imao važeću akreditaciju, poštujući zakon i činjenicu da ne postoji nikakva garancija da će akreditacija biti dobijena.
Nasuprot tome, Arhitektonski fakultet upisivao je studente generacije 2021/22 na osnovu konkursa Senata BU, iako, prema dokumentaciji NAT-a, u tom trenutku nije imao važeću akreditaciju ni ustanove ni studijskih programa, uz obrazloženje da je kašnjenje opravdana posledica kovida.
Važno pitanje je, kako je moguće da je za jednu ustanovu pandemija razlog da se zakon striktno poštuje, dok je za drugu poslužila kao izgovor da se zakon zaobiđe i studenti upišu bez ikakvih pravnih garancija o validnosti njihovih studija i budućih diploma?
Još važnije pitanje je, da li je, i kako, nekada dekan Arhitektonskog fakulteta, a danas rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, znao da će Arhitektonski fakultet dobiti akreditaciju, pa je upisivao studente na osnovu konkursa kada ni ova ustanova, ni njeni studijski programi nisu imali važeću akreditaciju?
Na taj način više od 300 studenata je upisano na Arhitetkonski fakultet 2021/22 godine, dok je Visoka medicinska šloka strukovnih studija u Ćupriji u jeku korone odustala od upisa medicinskih sestara, koje bi bile dragocena ispomoć u bolnicama, samo zato što je poštovala zakon.
Da li su Ivanka Popović i Vladan Đokić samostalno odlučili da je važnije upisati buduće arhitekte pod sumnjivim zakonskim okolnostima u jeku korone ,a manje važno medicinske radnike, pitanje je na koje su dužni da odgovore.
Zaključak Vlade Srbije kao glavno opravdanje ili dobar izgovor?
Prema članu 23. Zakona o visokom obrazovanju, visokoškolska ustanova je dužna da zahtev za ponovnu akreditaciju podnese blagovremeno, kako bi se obezbedio kontinuitet akreditacije i sprečio bilo kakav period rada bez važeće dozvole. U praksi, to znači da se zahtev podnosi najkasnije godinu dana pre isteka važeće akreditacije. U slučaju Arhitektonskog fakulteta, čija je akreditacija isticala 9. aprila 2021. godine, redovan zakonski rok za podnošenje zahteva isticao je najkasnije 9. aprila 2020. godine.
Međutim, Zaključak Vlade Republike Srbije, na koji se danas poziva Univerzitet u Beogradu, donet je 11. februara 2021. godine, svega nepuna dva meseca pre isteka akreditacije Arhitektonskog fakulteta. Taj vremenski nesklad otvara suštinsko pitanje:
Ako je pandemija korona virusa u Srbiji 15. marta zatvorila škole i fakultete u Srbiji, a rok za podnošenje zahteva za reakreditaciju Arhitektonskog fakulteta bio 9. april iste godine, šta je Arhitektonski fakultet čekao i zašto je čekao poslednji dan da preda dokumentaciju?
Drugim rečima, Zaključak Vlade iz februara 2021. godine ne može retroaktivno da opravda propuštanje zakonskog roka koji je isticao mesecima ranije. Ako je fakultet propustio da podnese zahtev u roku predviđenom zakonom, tada se ne može govoriti o "produženju kontinuiteta akreditacije", već o naknadnom pokušaju da se već nastali pravni problem sanira. Upravo tu nastaje sumnja da se Zaključak Vlade koristi kao izgovor za propuste koji su se desili znatno pre, a ne kao realna zakonska zaštita fakulteta.
U prilog tome govori i to da je čak 14 fakulteta u okviru Beogradskog univerziteta blagovremeno i bez prekida obezbedilo kontinuirano trajanje akreditacije ustanova i studijskih programa u vreme pandemije kovida, dok 12 fakulteta u okviru BU, među kojima i Arhitektonski fakultet, imaju evidentirane period rada bez akreditacije.
Drugi dokument, zaključak Vlade Republike Srbije od 28. maja 2020. godine odnosi se na produžetak roka za podnošenje zahteva za akreditacije, ali posmatrano kroz vremenske rokove, ponovo iza zakonskog roka za Arhitektonski fakultet koji je ovaj zahtev po važećem zakonu, morao poslati najkasnije do 9. aprila 2020. godine, što je skoro 2 meseca pre zaključka Vlade Srbije.
S obzirom da se Univerzitet u Beogradu pored Zaključka Vlade poziva i na "zvanični odgovor Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 1. aprila iste (2021.) godine" pozivamo Beogradski univerzitet da taj odgovor objavi javno, kako bi se ustanovile činjenice i kako ne bi došlo do pogrešnih interpretacija.
