Београдски универзитет послао саопштење само подобним медијима? Демантују паузе у акредитацијама и извештај ДРИ, а информације и даље замагљене
Извештај ревизора у ком се наводи: "Неблаговремене поновне акредитације одређених ВШУ довеле су до неповезаних акредитационих циклуса, чиме је угрожена валидност свих студијских програма који се реализују у оквиру тих установа" изазвао је реговање БУ који је оптужио Државну ревизорску институцију.
Високо образовање у Србији налази се у периоду највеће кризе у последњих неколико деценија. После вишемесечних нелегалних блокада факултета, отворило се питања валидности акредитација појединих државних факултета у Србији, међу којима и одређен број факултета у оквиру Београдског универзитета.
Саопштење Универзитета послато само подобним медијима?
Након што је објављен извештај Државне ревизорске институције ДРИ о пропустима у раду високошколских установа у Србији, Универзитет у Београду реаговао је саопштењем у којем се наводи да тврдње о "раду без акредитације" нису тачне и да је одговорност, искључиво на Националном акредитационом телу НАТ, које је каснило са издавањем решења. Саопштење у интегралном облику нисмо успели да пронађемо, па га преносимо са портала Данас:
"Ректорски колегијум и декани факултета у саставу Београдског универзитета демантовали су наводе Државне ревизорске институције да су неки факултети тог универзитета радили без акредитације.
Реагујући на текстове који су се појавили у јавности, а у којима ДРИ тврди да су поједини факултети „радили без акредитације" и да су чак уписивали студенте на програме који, наводно, нису били благовремено одобрени, са Универзитета у Београду је саопштено да тврдња није тачна.
Такви наводи, додају, представљају озбиљно дезинформисање јавности и покушај да се одговорност за кашњење у издавању уверења о акредитацији Националног акредитационог тела пребаци на институције које су у целој процедури биле потпуно професионалне и савесне и радиле у складу са законом и прописима.
Са УБ подсећају да је Влада Србије је 12. фебруара 2021. донела закључак којим је високошколским установама омогућено да документацију за процес акредитације поднесу шест месеци касније од првобитно прописаног рока.
На тај начин је, кажу, јасно обезбеђен континуитет важења акредитације до истека продуженог рока, што потврђује и званични одговор Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 1. априла исте године, а због ванредног стања које је било уведено због епидемије COVID-19.
Сви факултети су, у року који је одредила Влада, поднели документацију за акредитацију, пише у саопштењу.
“Друга кључна чињеница коју треба нагласити, а што ДРИ очигледно или не зна, или хотимично погрешно интерпретрира, јесте то да је факултет ушао у поступак акредитације у тренутку када преда документацију, а постојећа акредитација важи док се не оконча поступак. Дакле, факултетима који су документацију предали на време и у року, а сви факултети Универзитета у Београду су тако урадили, акредитација је важила до окончања новог поступка”, истиче се у саопштењу.
Са УБ кажу да је невероватно да ДРИ није добила те информације било од Националног акредитационог тела, било од Министарства просвете и подсећају да је у допису од 3. марта Националном акредитационом телу, Министарство просвете врло јасно истиче управо ову чињеницу.
“Дакле, никако се не може говорити о ‘раду без акредитације’ већ о раду у складу са важећим актима Владе и надлежног министарства. Једини проблем који се заиста јесте десио током процеса акредитације настао је у самом Националном акредитационом телу. Оно је то које је пробило законске рокове, а издавање уверења о акредитацији каснило је месецима”, наводи се у реаговању УБ.
То, како кажу, значи да су факултети остајали у административном „чекању“ зато што је акредитационо тело каснило у свом делу поступка.
У саопштењу се додаје да су државни органи пробили рокове које су сами прописали, а да су факултети радили у оправданом уверењу да ће НАТ поштовати сопствене законске обавезе.
УБ напомиње да закон нигде не прописује да факултет треба да обустави наставу, испите или уписе, ако је државни орган тај који касни са доношењем решења.
“Овај покушај Државне ревизорске институције да или из незнања, или из зле намере, или, што је највероватније, из оба ова мотива, оптужи факултете за нешто што је искључива кривица Националног акредитационог тела јесте опасан преседан и представља хотимично нарушавање угледа високошколских установа и дезинформисање јавности”, поручили су Ректорски колегијум и декани факултета Универзитета у Београду.
На крају закључују да је “овако скандалозно иступање институције која себе назива ‘државном’ усмерено на изазивање панике међу студентима, односно на одвраћање студената од школовања на државним факултетима у Србији, што представља директан и отворен покушај урушавања високог образовања у нашој земљи." - преноси Данас саопштење БУ.
Међутим, у тренутку објављивања овог текста, саопштење није објављено на званичном сајту Универзитета у Београду, нити у секцијама намењеним јавним обавештењима, већ се појавило искључиво у појединим таблоидима попут Н1 и Данас. Тиме се оправдано поставља питање зашто документ од изузетног јавног значаја није јавно доступан на званичним каналима Универзитета. И да ли ово саопштење, објављено само у поједини медијима, немењено политичкој одбрани одговорних или је у питању савесно саопштење Универзитета намењено јавности, а посебно студентима и њиховим родитељима које ова ситуација ставља у правну неизвесност?
С обзиром да се Универзитет у Београду позива на "званични одговор Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 1. априла исте године" позивамо Београдски универзитет да тај одговор објави јавно, како би се установиле чињенице и како не би дошло до погрешних интерпретација.
Портал Србија Данас се бавио овом темом од изузетне важности на основу тумачења Закона о високом образовању, доступне документације НАТ-а, ДРИ и увидом у одлуке о акредитацијама установа и студијских програма на факултетима у оквиру Београдског универзитета.
Шта је портал Србија Данас писао на основу увида у документацију НАТ-а?
Извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) о акредитацији високошколских установа у Србији отворио је једно од најосетљивијих питања у домаћем високом образовању. Поједини факултети у саставу Универзитета у Београду су, у одређеним периодима обављали делатност без важеће акредитације установе и студијских програма, па такво стање може имати озбиљне последице по студенте.
ДРИ је у званичном ревизорском извештају констатовала да код дела високошколских установа нису постојали повезани акредитациони циклуси, односно да су између две важеће акредитације постојали временски периоди у којима установе нису имале важећу акредитацију, што је супротно закону. Ревизор је изричито упозорио да овакво стање може довести до непризнавања положених испита, оспоравања диплома, проблема при наставку студија, нострификацији и запошљавању.
Посебну тежину овом налазу даје чињеница да је Сенат Универзитета у Београду 14. априла 2021. године расписао конкурс за упис нове генерације студената, у тренутку када су, према подацима Националног акредитационог тела НАТ у "Водичу за студнте", поједини факултети још увек били у периоду без важеће акредитације установе и студијских програма.
Шта је ДРИ заправо утврдила?
ДРИ у извештају не говори о формалном "укидању" акредитација, већ о неблаговремено спроведеним поновним акредитацијама, услед којих су настали прекиди између два акредитациона циклуса. Управо ти прекиди, према ревизору, представљају период рада без важеће акредитације, јер закон јасно прописује да акредитациони циклуси морају бити повезани, без правних празнина.
Ревизија је заснована на званичним подацима Националног акредитационог тела и документима о датуму истека и поновног добијања акредитације, а не на произвољним тумачењима. ДРИ је упозорила да одговорност за последице таквог стања, без обзира на разлоге кашњења, не може бити пребачена на студенте.
12 факултета БУ који су у одређеним периодима радили без акредитације, увидом у НАТ-ов "Водич за студенте"
На основу увида у податке НАТ-а и датуме акредитација, може се прецизно утврдити да је чак 12 факултета у саставу Универзитета у Београду имало прекиде између законски прописаног трајања акредитације и датума када су фактички добили нову акредитацију (Закон о високом образовању Републике Србије од 2017. године прописује трајње акредитације на период од 7 година). Ти периоди представљају време у којем су факултети обављали делатност без важеће акредитације установе и студијских програма. Од тих 12, чак 5 факултета у оквиру БУ уписивало је студенте генерације 2021/22 на основу конкурса Сената БУ 14. априла 2021. године, у време када нису имали важећу акредитацију установе и студијских програма.
Према званичној документацији Националног акредитационог тела (НАТ), Архитектонски факултет Универзитета у Београду има три евидентиране акредитације установе: 09.01.2009, 09.04.2014 и 20.05.2021. По тада важећем Закону о високом образовању из 2005. године, акредитација установе важила је 5 година, а Законом о високом образовању из 2017. године продужен је рок трајања акредитације на 7 година. Када се ти законски рокови упореде са датумима издатих акредитација, јасно произилази да је Архитектонски факултет у два наврата остао без важеће акредитације установе и студијских програма: први пут око три месеца, а други пут око месец и по дана.
Случај Архитектонског факултета: Ђокић, Поповић и почетак блокада у тренутку када генерација 2021/22 улази у завршну годину
Архитектонски факултет представља најдрастичнији пример последица рада без акредитације. Факултет је 14. априла 2021. године био укључен у конкурс за упис нове генерације, по конкурсу који је расписао Сенат БУ, иако у том тренутку није имао акредитацију ни установе ни студијских програма. Акредитације су издате тек 20. маја, што значи да је конкурс био расписан у противзаконитим условима. Генерација 2021/22, уписана на основу тог конкурса, бројала је 302 студента.
Њихова завршна година почела је тачно у тренутку када су 2024. године избиле вишемесечне студентске блокаде, блокаде које су јавно подржали тадашњи декан Архитектонског факултета, а данас ректор БУ Владан Ђокић и Иванка Поповић, тадашњи ректор БУ, чије је пропусте ревизија сада потврдила. Ова временска коинциденција додатно је појачала сумњу академске јавности да су политички обојене блокаде биле средство за скретање пажње са најтежег ударца Универзитету - уписа читаве генерације у периоду када факултет није имао право да ради.
Стоматолошки факултет
Стоматолошки факултет радио је без акредитације у два наврата. Први пут око пет месеци током 2013. године, а други пут пет дана током 2020. године.
Саобраћајни факултет
Саобраћајни факултет остао је без акредитације први пут 31.1.2014. године, а нову је добио 28.3.2014. године што значи да је у том периоду радио око два месеца без акредитације. Други пут, овај факултет радио је без акредитације око 3 месеца током 2021. године.
Географски факултет
Географски факултет такође је остајао без акредитације у два одвојена периода. Током 2014. године радио је више од шест месеци без акредитације, а 2021. године додатно је радио без акредитације још два дана.
Технолошко-металуршки факултет
Технолошко-металуршки факултет имао је један значајан прекид акредитације током 2021. године. У том периоду радио је без важеће акредитације установе и студијских програма око четири месеца, све до добијања нове акредитације 27.7.2021. године.
Шумарски факултет
Шумарски факултет је радио без акредитације установе и студијских група током 2021. године и тај период је трајао око четири месеца.
Математички факултет
Математички факултет био је без акредитације у првом периоду четри месеца током 2015. године, док је у другом периоду имао период без акредитације током 2022. године око пет месеци, што је укупно девет месеци без акредитације.
Биолошки факултет
Биолошки факултет имао је два прекинута акредитациона периода. Први пут око четири месеца током 2014. године, а други пут око шест месеци током 2021. године.
ФОН
Факултет организационих наука имао је први прекид акредитације у трајању од око три месеца током 2014. године, а други пут, радио је чак годину дана, с обзиром да је акредитације истекла 9. априла 2021. година, а нова акредитација је добијена тек 15. априла 2022. године.
Фармацеутски факултет
Фармацеутски факултет радио је без акредитације око месец дана током 2013. година, а други пут пет дана током 2020. године.
Физички факултет
Физички факултет је један до факултета који су имали најдуже периоде рада без акредитације. Први пут, без акредитације су радили у периоду од 31.1.2014. године до 30.3.2015. године што чини чак годину и два месеца рада без акредитације установе и студијских програма. Други пут, без акредитације су радили око два месеца током 2022. године.
Филолошки факултет
Филолошки факултет радио је без акредитације око два месеца током 2015. године први пут, а други пут око два месеца током 2022. године.
Посебно је значајно што се код дела факултета ти периоди рада без акредитација установе и студијских програма поклапају са 14. априлом 2021. године, односно са тренутком када је Сенат Универзитета у Београду расписао конкурс за упис нове генерације студената.
Портал Србија Данас се бавио и могућим последицама по студенте генерација 2021/22 уколико се утврди да су факлутети у оквиру БУ каснили са захтевима за акредитацијама установа и студијских програма, а све на основу тумачења законског рока о времену важењу акредитација, као и на основу увида у НАТ-ов "Водич за студенте" где се код чак 12 факултета БУ уочава непоклапање термина акредитација, са оним који је прописан Законом о високом образовању Републике Србије.
