ВМШ Ћурпија због закона одустала од уписа медицинских сестара усред КОВИД пандемије, док је Владан Ђокић уписивао студенте без акредитације
Чист пример двоструких аршина у високом образовању. ВМШ Ћуприја чекала акредитацију, Архитектонски факултет уписивао без ње.
Извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) о акредитацији високошколских установа у Србији отворио је озбиљна питања законитости рада појединих факултета, посебно у оквиру Универзитета у Београду. Ревизори су упозорили на неповезане акредитационе циклусе, кашњења у обнови акредитација и реалне последице које таква пракса може имати по студенте, укључујући оспоравање испита и диплома.
Након објављивања извештаја, Универзитет у Београду реаговао је демантијем послатом само одабраним медијима, позивајући се на закључак Владе Србије донет током пандемије ковида, као и на дописе Министарства просвете (које као интерни акт, није доступно јавности) и Националног акредитационог тела (НАТ), тврдећи да факултети нису одговорни за кашњења и да су радили у складу са законом.
Међутим, анализа конкретних случајева показује да се закон није примењивао једнако на све. Док су поједини факултети, како у оквиру БУ, тако и широм Србије, у доба пандемије успешно и благовремено обновили акредитације или обуставили упис када за то нису имали правни основ, Архитектонски факултет и још 11 факултета у оквиру Универзитета у Београду поступило је супротно. Управо поређење са Високом медицинском школом струковних студија у Ћуприји отвара питање двоструких стандарда и селективне примене закона.
Како је ВМШ Ћуприја поштовала закон усред пандемије?
Студијски програм Медицинска сестра на Високој медицинској школи струковних студија у Ћуприји истицала је важећа акредитације 2013. године.
Нова акредитација овог студијског програма одобрена је тек 8. октобра 2020. године. Иако се овај период поклапа са најтежом фазом пандемије ковида, када је здравствени систем био под огромним притиском и када је потреба за медицинским кадром била већа него икада, ова установа у Ћуприји није расписала конкурс за упис студената на овај студијски програм у школској 2020/21. години.
Документација о конкурсу за упис нових студената из 2020/21 године јасно показује да студијски програм програм Медицинска сестра није био понуђен кандидатима управо зато што у том тренутку није имао важећу акредитацију. Одлука је била јасна и правно утемељена - без акредитованог студијског програма нема уписа студената. Тиме је Висока медицинска школа у Ћуприји, упркос отежаним условима рада током пандемије, поступила у складу са Законом о високом образовању, прихватајући институционалну одговорност и ризик да остане без уписа, али не и да доведе студенте у правну опасност.
Архитектонски факултет уписивао студенте без акредитације
Супротан пример представља Архитектонски факултет Универзитета у Београду. У тренутку када је Сенат Универзитета у Београду 14. априла 2021. године расписао конкурс за упис нове генерације студената, Архитектонски факултет није имао важећу акредитацију ни установе ни студијских програма. Акредитација је истекла 9. априла 2021. године, пре конкурса, а нова је одобрена тек 20. маја исте године, више од месец дана после расписивања конкурса.
Ако се за кашњење из 2021. године БУ и ректор Владан Ђокић позива на пандемију ковида, шта је изговор за рад Архитетконског факултета без акредитације у трајању од три месеца 2014. године?
Упркос томе, факултет је наставио са уписним процесом, позивајући се накнадно на пандемију ковида као оправдање за кашњење у акредитацији. Тиме су студенти уписани на основу конкурса који је расписан у тренутку када факултет формално није имао законско право да уписује нове студенте, без икакве гаранције да ће акредитација бити одобрена.
Архитетконском факултету истекао рок за подношење захтева за акредитацију пре закључка Владе Србије
По Закону о високом образовању републике Србије, захтев за продужење акредитације подноси се најкасније годину дана пре истека важеће акредитације, што би у случају Архитектонског факултета значило да је крајњи рок био 9. април 2020. године. Ипак, Универзитет у Београду, на чијем је челу данас Владан Ђокић, некадашњи декан Архитектонског факултета, своју одбрану заснива на закључцима Владе Републике Србије донетим 28. маја 2020. и 11. фебруара 2021. године донетих након истека законског рока у коме је Архитектонски факултет већ морао да поднесе захтев за продужење акредитације.
На ВМШ Ћуприја стриктно поштован закон, на Архитеконском користили ковид као изговор
Зашто је на ВМШ у Ћуприји поштовање закона значило одустајање од уписа, док је на Архитектонском факултету ковид послужио као оправдање за упис студената без важеће акредитације? Посебно је индикативно то што се на ВМШ у Ћуприји ради о студијском програму из области здравствене заштите, у тренутку када је друштву био неопходан сваки нови медицински радник, док је Архитектонски факултет, без таквог ургентног друштвеног контекста, одлучио да ризик пребаци на студенте.
Ако се прихвати тумачење Универзитета у Београду да је пандемија аутоматски продужила важење акредитација, поставља се питање зашто то исто тумачење није примењено у Ћуприји?
Ако, ипак, закон јасно прописује да без важеће акредитације нема уписа, онда се намеће закључак да је Архитектонски факултет поступио супротно прописима, ослањајући се на претпоставку да ће акредитација накнадно бити одобрена, за шта ни један факултет нема гаранцију.
Ко сноси последице селективне примене закона?
Док су у Ћуприји последице поштовања закона сносили институција и потенцијални студенти који у том уписном року нису могли да се упишу, у случају Архитектонског факултета такође потенцијалне последице се пребацују на студенте који су већ уписани и који данас, могу доћи у ситуацију да им испити или дипломе буду оспорени. Управо на то упозоравају подаци нашег истраживања када се говори о реалним ризицима непризнавања испита, диплома, проблема при запошљавању и наставку школовања.
Овај контраст показује да ковид није био универзално оправдање, већ селективно примењиван аргумент. Док су једни факултети закон схватили као обавезу, други су га тумачили као препреку коју је могуће заобићи. У том светлу, случај ВМШ у Ћуприји и Архитектонског факултета не представља само административни проблем, већ селетивно тумачење закона.
