VMŠ Ćurpija zbog zakona odustala od upisa medicinskih sestara usred KOVID pandemije, dok je Vladan Đokić upisivao studente bez akreditacije
Čist primer dvostrukih aršina u visokom obrazovanju. VMŠ Ćuprija čekala akreditaciju, Arhitektonski fakultet upisivao bez nje.
Izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o akreditaciji visokoškolskih ustanova u Srbiji otvorio je ozbiljna pitanja zakonitosti rada pojedinih fakulteta, posebno u okviru Univerziteta u Beogradu. Revizori su upozorili na nepovezane akreditacione cikluse, kašnjenja u obnovi akreditacija i realne posledice koje takva praksa može imati po studente, uključujući osporavanje ispita i diploma.
Nakon objavljivanja izveštaja, Univerzitet u Beogradu reagovao je demantijem poslatom samo odabranim medijima, pozivajući se na zaključak Vlade Srbije donet tokom pandemije kovida, kao i na dopise Ministarstva prosvete (koje kao interni akt, nije dostupno javnosti) i Nacionalnog akreditacionog tela (NAT), tvrdeći da fakulteti nisu odgovorni za kašnjenja i da su radili u skladu sa zakonom.
Međutim, analiza konkretnih slučajeva pokazuje da se zakon nije primenjivao jednako na sve. Dok su pojedini fakulteti, kako u okviru BU, tako i širom Srbije, u doba pandemije uspešno i blagovremeno obnovili akreditacije ili obustavili upis kada za to nisu imali pravni osnov, Arhitektonski fakultet i još 11 fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu postupilo je suprotno. Upravo poređenje sa Visokom medicinskom školom strukovnih studija u Ćupriji otvara pitanje dvostrukih standarda i selektivne primene zakona.
Kako je VMŠ Ćuprija poštovala zakon usred pandemije?
Studijski program Medicinska sestra na Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji isticala je važeća akreditacije 2013. godine.
Nova akreditacija ovog studijskog programa odobrena je tek 8. oktobra 2020. godine. Iako se ovaj period poklapa sa najtežom fazom pandemije kovida, kada je zdravstveni sistem bio pod ogromnim pritiskom i kada je potreba za medicinskim kadrom bila veća nego ikada, ova ustanova u Ćupriji nije raspisala konkurs za upis studenata na ovaj studijski program u školskoj 2020/21. godini.
Dokumentacija o konkursu za upis novih studenata iz 2020/21 godine jasno pokazuje da studijski program program Medicinska sestra nije bio ponuđen kandidatima upravo zato što u tom trenutku nije imao važeću akreditaciju. Odluka je bila jasna i pravno utemeljena - bez akreditovanog studijskog programa nema upisa studenata. Time je Visoka medicinska škola u Ćupriji, uprkos otežanim uslovima rada tokom pandemije, postupila u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, prihvatajući institucionalnu odgovornost i rizik da ostane bez upisa, ali ne i da dovede studente u pravnu opasnost.
Arhitektonski fakultet upisivao studente bez akreditacije
Suprotan primer predstavlja Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. U trenutku kada je Senat Univerziteta u Beogradu 14. aprila 2021. godine raspisao konkurs za upis nove generacije studenata, Arhitektonski fakultet nije imao važeću akreditaciju ni ustanove ni studijskih programa. Akreditacija je istekla 9. aprila 2021. godine, pre konkursa, a nova je odobrena tek 20. maja iste godine, više od mesec dana posle raspisivanja konkursa.
Ako se za kašnjenje iz 2021. godine BU i rektor Vladan Đokić poziva na pandemiju kovida, šta je izgovor za rad Arhitetkonskog fakulteta bez akreditacije u trajanju od tri meseca 2014. godine?
Uprkos tome, fakultet je nastavio sa upisnim procesom, pozivajući se naknadno na pandemiju kovida kao opravdanje za kašnjenje u akreditaciji. Time su studenti upisani na osnovu konkursa koji je raspisan u trenutku kada fakultet formalno nije imao zakonsko pravo da upisuje nove studente, bez ikakve garancije da će akreditacija biti odobrena.
Arhitetkonskom fakultetu istekao rok za podnošenje zahteva za akreditaciju pre zaključka Vlade Srbije
Po Zakonu o visokom obrazovanju republike Srbije, zahtev za produženje akreditacije podnosi se najkasnije godinu dana pre isteka važeće akreditacije, što bi u slučaju Arhitektonskog fakulteta značilo da je krajnji rok bio 9. april 2020. godine. Ipak, Univerzitet u Beogradu, na čijem je čelu danas Vladan Đokić, nekadašnji dekan Arhitektonskog fakulteta, svoju odbranu zasniva na zaključcima Vlade Republike Srbije donetim 28. maja 2020. i 11. februara 2021. godine donetih nakon isteka zakonskog roka u kome je Arhitektonski fakultet već morao da podnese zahtev za produženje akreditacije.
Na VMŠ Ćuprija striktno poštovan zakon, na Arhitekonskom koristili kovid kao izgovor
Zašto je na VMŠ u Ćupriji poštovanje zakona značilo odustajanje od upisa, dok je na Arhitektonskom fakultetu kovid poslužio kao opravdanje za upis studenata bez važeće akreditacije? Posebno je indikativno to što se na VMŠ u Ćupriji radi o studijskom programu iz oblasti zdravstvene zaštite, u trenutku kada je društvu bio neophodan svaki novi medicinski radnik, dok je Arhitektonski fakultet, bez takvog urgentnog društvenog konteksta, odlučio da rizik prebaci na studente.
Ako se prihvati tumačenje Univerziteta u Beogradu da je pandemija automatski produžila važenje akreditacija, postavlja se pitanje zašto to isto tumačenje nije primenjeno u Ćupriji?
Ako, ipak, zakon jasno propisuje da bez važeće akreditacije nema upisa, onda se nameće zaključak da je Arhitektonski fakultet postupio suprotno propisima, oslanjajući se na pretpostavku da će akreditacija naknadno biti odobrena, za šta ni jedan fakultet nema garanciju.
Ko snosi posledice selektivne primene zakona?
Dok su u Ćupriji posledice poštovanja zakona snosili institucija i potencijalni studenti koji u tom upisnom roku nisu mogli da se upišu, u slučaju Arhitektonskog fakulteta takođe potencijalne posledice se prebacuju na studente koji su već upisani i koji danas, mogu doći u situaciju da im ispiti ili diplome budu osporeni. Upravo na to upozoravaju podaci našeg istraživanja kada se govori o realnim rizicima nepriznavanja ispita, diploma, problema pri zapošljavanju i nastavku školovanja.
Ovaj kontrast pokazuje da kovid nije bio univerzalno opravdanje, već selektivno primenjivan argument. Dok su jedni fakulteti zakon shvatili kao obavezu, drugi su ga tumačili kao prepreku koju je moguće zaobići. U tom svetlu, slučaj VMŠ u Ćupriji i Arhitektonskog fakulteta ne predstavlja samo administrativni problem, već seletivno tumačenje zakona.
