Ракетни напад из Либана на Метулу: Израелска одбрана пресрела три ракете, напетости расту на северу земље - Да ли ће овај потез покренути нове дипломатске напоре за смањење тензија? (ВИДЕО)

Према саопштењу израелске војске, сирене су се огласиле у Метули, што је означило почетак ракетног напада. Ракетни напади са либанске територије, упркос томе што нису изазвали озбиљне последице, поново стављају фокус на нестабилност на граници између Либана и Израела. Израелске власти одмах су реаговале и обавестиле грађане о ситуацији, али за сада нису издали званично упозорење о већој опасности.

Иако Хезболах, најпознатија либанска милитантна група која има значајан утицај у Либану, није преузео одговорност за овај напад, аналитичари сматрају да би такав потез могао бити повезан с насталим тензијама у региону. У последњих неколико месеци, како је напетост између Израела и Либана расла, постоји забринутост да би ови спорадични напади могли ескалирати у озбиљнији сукоб.

Израелске власти већ дуго упозоравају на потенцијалне претње са севера земље, где Хезболах, уз подршку Ирана, одржава озбиљан војни и политички утицај. Иако је у прошлим месецима дошло до примирја и повремених преговора, ови ракетни напади поново указују на опасност од отворених сукоба.

Веће геополитичке последице

Овај напад долази у тренутку када је ситуација у региону посебно напета због неколико фактора. Иако израелска противваздушна одбрана успешно пресреће нападе, растуће напетости између Израела и палестинских милитантних група, као и све присутнији спорови у Сирији, стварају потенцијал за ширење сукоба.

Либански Хезболах, који је финансијски и војно подржан од стране Ирана, већ је био укључен у прошле сукобе са Израелом, а напетости између две земље никада нису у потпуности нестале. Према последњим извештајима, иако Хезболах није директно одговоран за овај напад, постоји могућност да је до њега дошло због пораста операција и провокација са стране групе која контролише значајан део јужног Либана.

Израел на високом степену приправности

Израел, с друге стране, на све ове нападе одговара са високим степеном приправности. Претходни сукоби, попут ратова 2006. године и напада са других фронтова, показали су да Израел није спреман да дозволи ескалацију сукоба на више фронтова. Израелске власти одмах су послале поруке упозорења и истакле да не трпе било какву претњу из Либана.

Рат из 2006. године у Израелу, познат и као Други Либански рат, био је конфликт између израелске војске (ИДФ) и либанске милитантне групе Хезболах, који је трајао од 12. јула до 14. августа 2006. године. Рат се углавном водио на југу Либана, али је имао значајан утицај на Израел и шири регион. Ево кључних информација о овом рату:

Повод за рат 

Рат је започео 12. јула 2006. године, када је Хезболах, милитантна група која се налази у Либану, извео напад на израелске војнике који су патролирали дуж границе између Израела и Либана. Током напада, Хезболах је убио три израелска војника и узео два војника као таоце. Овај напад био је озбиљан кршење примирја које је постојало након рата из 1982. године, а такође је изазвао израелски војни одговор.

Израел је брзо одговорио на напад, покрећући копнену инвазију и интензивне ваздушне нападе на позиције Хезболаха у Либану. Израелске снаге су започеле масивне војне операције, са циљем ослобађања таоаца и уништавања ракетних капацитета Хезболаха. Такође, Израел је извршио ваздушне нападе на цивилну инфраструктуру у Либану, укључујући мостове, електране и саобраћајну мрежу, како би онеспособио Хезболахове снаге.

Рат је био карактерисан guerrilskom (герилском) борбом, са Хезболахом који је користио ракетне нападе и замке на израелским војницима. Хезболах је користио ракете Katyusha и Фајр-3, које су погодиле северни Израел, укључујући градове као што су Хаифа и Тиберијас, а неки ракетни напади су изазвали и значајне цивилне жртве.

Израелске снаге су, са своје стране, користиле ваздушне нападе, копнене трупе и научне технологије за прецизно таргетирање Хезболахових позиција, али су се суочавале са изазовима у борби против ове врло организоване герилске групе која је имала дубоку подршку и помоћ од Ирана и Сирије.

Међународна заједница је била дубоко забринута због ескалације насиља, а УН су позвале на престанак ватре. Након 34 дана борби, 14. августа 2006. године, прекид ватре је постигнут уз посредовање УН-а, што је формализовано Резолуцијом 1701. Према овом споразуму, Хезболах се обавезао да ће се повући из већине подручја која су била под његовом контролом у јужном Либану, док је израелска војска пристала да повуче своје трупе.

Последице рата

Људски губици: Током рата, више од 1.100 Либанаца је погинуло, углавном цивила, док је израелска страна претрпела више од 160 жртава, углавном војника, али и цивила због ракетних напада.

Јужни Либан је претрпео значајну штету, док је северни Израел такође био тешко погођен ракетним нападима. Овај рат је оставио дугорочне последице на цивилну инфраструктуру у Либану, укључујући уништавање мостова, путева и других виталних објеката.

 За Хезболах, рат је представљала значајну пропагандну победу, јер су успели да опстану упркос израелској супериорној војној снази. Многи Либанци су их доживели као хероје због њихове способности да се одупру израелској војсци, иако су борбе донеле велику штету земљи. За Израел, рат је оставио утисак да је национална сигурност угрожена и да се војна стратегија према Хезболаху мора променити. Међутим, постојала је и критика у Израелу због лошег вођења рата и неадекватног плана за постконфликтно решавање ситуације у Либану.

Стручњаци сматрају да ће наставити да прате ситуацију у наредним данима, јер би сваки даљи напад могао изазвати ширу војну реакцију са израелске стране. Такође, многи аналитичари верују да ће, ако напади са севера наставе, Хезболах бити под великим притиском да одлучи хоће ли ескалирати сукобе, што би могло довести до нових борби, не само у Либану, већ и у Палестини и Сирији.

Даљи развој догађаја

Такође, тренутна ситуација поставља питање о будућности стабилности на Блиском истоку. Свака ескалација напетости могла би се проширити у регионални сукоб који би имао озбиљне политичке, економске и хуманитарне последице. Све стране позивају на смањење напетости и јачање дипломације, али са овако високом улогом, тешко је предвидети како ће се ситуација развијати.

С обзиром на то да напади са либанске стране нису неуобичајени, а политичка и војна ситуација остаје напета, Израел и Либан остају у стању високе приправности, док свет са нестрпљењем прати сваки нови развој догађаја.