Raketni napad iz Libana na Metulu: Izraelska odbrana presrela tri rakete, napetosti rastu na severu zemlje - Da li će ovaj potez pokrenuti nove diplomatske napore za smanjenje tenzija? (VIDEO)

Prema saopštenju izraelske vojske, sirene su se oglasile u Metuli, što je označilo početak raketnog napada. Raketni napadi sa libanske teritorije, uprkos tome što nisu izazvali ozbiljne posledice, ponovo stavljaju fokus na nestabilnost na granici između Libana i Izraela. Izraelske vlasti odmah su reagovale i obavestile građane o situaciji, ali za sada nisu izdali zvanično upozorenje o većoj opasnosti.

Iako Hezbolah, najpoznatija libanska militantna grupa koja ima značajan uticaj u Libanu, nije preuzeo odgovornost za ovaj napad, analitičari smatraju da bi takav potez mogao biti povezan s nastalim tenzijama u regionu. U poslednjih nekoliko meseci, kako je napetost između Izraela i Libana rasla, postoji zabrinutost da bi ovi sporadični napadi mogli eskalirati u ozbiljniji sukob.

Izraelske vlasti već dugo upozoravaju na potencijalne pretnje sa severa zemlje, gde Hezbolah, uz podršku Irana, održava ozbiljan vojni i politički uticaj. Iako je u prošlim mesecima došlo do primirja i povremenih pregovora, ovi raketni napadi ponovo ukazuju na opasnost od otvorenih sukoba.

Veće geopolitičke posledice

Ovaj napad dolazi u trenutku kada je situacija u regionu posebno napeta zbog nekoliko faktora. Iako izraelska protivvazdušna odbrana uspešno presreće napade, rastuće napetosti između Izraela i palestinskih militantnih grupa, kao i sve prisutniji sporovi u Siriji, stvaraju potencijal za širenje sukoba.

Libanski Hezbolah, koji je finansijski i vojno podržan od strane Irana, već je bio uključen u prošle sukobe sa Izraelom, a napetosti između dve zemlje nikada nisu u potpunosti nestale. Prema poslednjim izveštajima, iako Hezbolah nije direktno odgovoran za ovaj napad, postoji mogućnost da je do njega došlo zbog porasta operacija i provokacija sa strane grupe koja kontroliše značajan deo južnog Libana.

Izrael na visokom stepenu pripravnosti

Izrael, s druge strane, na sve ove napade odgovara sa visokim stepenom pripravnosti. Prethodni sukobi, poput ratova 2006. godine i napada sa drugih frontova, pokazali su da Izrael nije spreman da dozvoli eskalaciju sukoba na više frontova. Izraelske vlasti odmah su poslale poruke upozorenja i istakle da ne trpe bilo kakvu pretnju iz Libana.

Rat iz 2006. godine u Izraelu, poznat i kao Drugi Libanski rat, bio je konflikt između izraelske vojske (IDF) i libanske militantne grupe Hezbolah, koji je trajao od 12. jula do 14. avgusta 2006. godine. Rat se uglavnom vodio na jugu Libana, ali je imao značajan uticaj na Izrael i širi region. Evo ključnih informacija o ovom ratu:

Povod za rat 

Rat je započeo 12. jula 2006. godine, kada je Hezbolah, militantna grupa koja se nalazi u Libanu, izveo napad na izraelske vojnike koji su patrolirali duž granice između Izraela i Libana. Tokom napada, Hezbolah je ubio tri izraelska vojnika i uzeo dva vojnika kao taoce. Ovaj napad bio je ozbiljan kršenje primirja koje je postojalo nakon rata iz 1982. godine, a takođe je izazvao izraelski vojni odgovor.

Izrael je brzo odgovorio na napad, pokrećući kopnenu invaziju i intenzivne vazdušne napade na pozicije Hezbolaha u Libanu. Izraelske snage su započele masivne vojne operacije, sa ciljem oslobađanja taoaca i uništavanja raketnih kapaciteta Hezbolaha. Takođe, Izrael je izvršio vazdušne napade na civilnu infrastrukturu u Libanu, uključujući mostove, elektrane i saobraćajnu mrežu, kako bi onesposobio Hezbolahove snage.

Rat je bio karakterisan guerrilskom (gerilskom) borbom, sa Hezbolahom koji je koristio raketne napade i zamke na izraelskim vojnicima. Hezbolah je koristio rakete Katyusha i Fajr-3, koje su pogodile severni Izrael, uključujući gradove kao što su Haifa i Tiberijas, a neki raketni napadi su izazvali i značajne civilne žrtve.

Izraelske snage su, sa svoje strane, koristile vazdušne napade, kopnene trupe i naučne tehnologije za precizno targetiranje Hezbolahovih pozicija, ali su se suočavale sa izazovima u borbi protiv ove vrlo organizovane gerilske grupe koja je imala duboku podršku i pomoć od Irana i Sirije.

Međunarodna zajednica je bila duboko zabrinuta zbog eskalacije nasilja, a UN su pozvale na prestanak vatre. Nakon 34 dana borbi, 14. avgusta 2006. godine, prekid vatre je postignut uz posredovanje UN-a, što je formalizovano Rezolucijom 1701. Prema ovom sporazumu, Hezbolah se obavezao da će se povući iz većine područja koja su bila pod njegovom kontrolom u južnom Libanu, dok je izraelska vojska pristala da povuče svoje trupe.

Posledice rata

Ljudski gubici: Tokom rata, više od 1.100 Libanaca je poginulo, uglavnom civila, dok je izraelska strana pretrpela više od 160 žrtava, uglavnom vojnika, ali i civila zbog raketnih napada.

Južni Liban je pretrpeo značajnu štetu, dok je severni Izrael takođe bio teško pogođen raketnim napadima. Ovaj rat je ostavio dugoročne posledice na civilnu infrastrukturu u Libanu, uključujući uništavanje mostova, puteva i drugih vitalnih objekata.

 Za Hezbolah, rat je predstavljala značajnu propagandnu pobedu, jer su uspeli da opstanu uprkos izraelskoj superiornoj vojnoj snazi. Mnogi Libanci su ih doživeli kao heroje zbog njihove sposobnosti da se odupru izraelskoj vojsci, iako su borbe donele veliku štetu zemlji. Za Izrael, rat je ostavio utisak da je nacionalna sigurnost ugrožena i da se vojna strategija prema Hezbolahu mora promeniti. Međutim, postojala je i kritika u Izraelu zbog lošeg vođenja rata i neadekvatnog plana za postkonfliktno rešavanje situacije u Libanu.

Stručnjaci smatraju da će nastaviti da prate situaciju u narednim danima, jer bi svaki dalji napad mogao izazvati širu vojnu reakciju sa izraelske strane. Takođe, mnogi analitičari veruju da će, ako napadi sa severa nastave, Hezbolah biti pod velikim pritiskom da odluči hoće li eskalirati sukobe, što bi moglo dovesti do novih borbi, ne samo u Libanu, već i u Palestini i Siriji.

Dalji razvoj događaja

Takođe, trenutna situacija postavlja pitanje o budućnosti stabilnosti na Bliskom istoku. Svaka eskalacija napetosti mogla bi se proširiti u regionalni sukob koji bi imao ozbiljne političke, ekonomske i humanitarne posledice. Sve strane pozivaju na smanjenje napetosti i jačanje diplomacije, ali sa ovako visokom ulogom, teško je predvideti kako će se situacija razvijati.

S obzirom na to da napadi sa libanske strane nisu neuobičajeni, a politička i vojna situacija ostaje napeta, Izrael i Liban ostaju u stanju visoke pripravnosti, dok svet sa nestrpljenjem prati svaki novi razvoj događaja.