Рат о коме се ћути, звецкање нуклеарним оружјем и Трампов сукоб са медијима: Шта је обележило претходну недељу?

Најтежа хуманитарна криза на свету која још увек не налази свој пут у јавном дискурсу, Трампов отворени сукоб са BBC као и све жешће борбе око кључних стратешких места у Украјини обележили су претходну седмицу.

Рат о коме се ћути

Иако се говорило о примирју, ситуација је и даље лоша.

6. новембра РСФ је објавио своју сагласност са "хуманитарним примирјем“, које су претходно предложиле Сједињене Америчке Државе, Египат, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија.

Неколико сати након што су паравојне Снаге за брзо деловање (РСФ) пристале на примирје у Судану, у близини главног града Картума догодило се, према речима становника, више експлозија.

Ко ратује и зашто?

Судан улази у трећу годину разарајућег грађанског рата, а сукоб двојице озлоглашених генерала прелио се у једну од највећих хуманитарних криза данашњице.

Од 2023. године за власт у Судану боре се војска заповедника Фатаха ал-Бурхана и РСФ, који је настао из злогласне арапске милиције његовог бившег заменика Мохамеда Хамдана Дагала.

Заједно свргнули аутократу, па постали заклети непријатељи

Ал-Бурхан и Дагало заједно су 2019. свргнули исламског аутократу Омара ал-Башира с власти. 

Бурхан је тада постао вођа војне хунте и вођа Судана, а Дагало његов заменик. 

Обећали су да ће најкасније за две године успоставити цивилну власт, али сукоб је избио јер РСФ није био интегрисан у регуларну војску, што је требало да се догоди према међународно подржаном плану транзиције.

Од почетка тог сукоба вођено је више преговора о примирју, али без успеха.

У априлу 2023. године тензије су се прелиле у отворен сукоб, а иако није утврђено која страна је запуцала прва, конфликт се брзо проширио. 

Хемедтијев РСФ је преузео потпуну контролу над главним градом Картумом, који је суданска војска успела да преузме тек у марту 2025.

Крајем октобра 2025. године, РСФ је након скоро годину дана опсаде, преузео контролу над ал-Фашером, последњим упориштем суданске војске у западној регији Дафур, пренео је CNN.

Према подацима УН-а, из Ел Фашера  (у регији Дарфур) је побегло 65.000 људи, док су десетине хиљада још увек заробљени у граду. У страху од ширења сукоба, последњих недеља и из Кордофана су побегли десетине хиљада цивила.

Обе зараћене стране оптужују једна другу за ратне злочине и најтежа кршења људских права, а уредно одбијају те оптужбе.

Трамп у борби против BBC - шта је монтирано у говору?

Генерални директор BBC-ja Тим Дејви и извршна директорка вести Дебора Тернес поднели су  оставке због тога што је у емисији јавног сервиса „Панорама“ злонамерно монтиран један говор америчког председника Доналда Трампа, чиме је сугерисано да је он директно позвао своје присталице да упадну у зграду Конгреса. Трамп их је након те одлуке окарактерисао као „корумпиране".

У свом говору у Вашингтону 6. јануара 2021. године Трамп је рекао: 

- Ићи ћемо до Капитола и бодрићемо наше храбре сенаторе и конгресмене и конгресменке -

Међутим, у емисији „Панорама“ то је гласило: - Ићи ћемо до Капитола и ја ћу бити тамо са вама. И борићемо се, борићемо се паклено -

Коментар „борићемо се паклено“ преузет је из дела у коме је Трамп говорио о томе колико су амерички избори били „корумпирани“ и није се односио на оно што се тада дешавало на Капитолу.

Сергеј Лавров више није Путинов човек од поверења?

Руски председник Владимир Путин, решио је да удаљи са свих важних састанака и искључи из доношења битних одлука свог дугогодишњег пријатеља и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.

То је изазвало лавину коментара о њиховом односу и политичким преокретима унутар Русије.

Ипак, како смо раније писали, Кремљ тврди да невоља у рају - нема.

Током последњег јавног појављивања Лаврова са Путином крајем октобра, ветеран дипломатије је деловао напето и повучено, пише британски лист "Сан".

Шта се десило?

Кључне размирице Путина и једног од његових најближих сарадника догодиле су се због отказивања састанка руског и америчког председника у Мађарској, на којем је главна тема требало да буде окончање рата у Украјини, пишу руски медији а више о томе можете прочитати у одвојеној вести ОВДЕ

Жестоке борбе на фронту

И док медији нагађају у каквим односима је Путин са својим блиским сарадницима, на фронту не престају да се воде жестоке борбе.

Борба између руских и украјинских снага која је обележила неколико седмица иза нас јесте борба за једно од најважнијих места, Покровск.

Украјина је признала да се њене трупе суочавају са тешким положајем у стратешком источном граду, док су Руси низали освајања.

Покровск је друмско и железничко чвориште у источној Доњецкој области Украјине, у којем је пре рата живело 60.000 људи. 

Заузимање Покровска, који руски медији називају „капијом Доњецка“, и Костјантинивке на североистоку, коју руске снаге такође покушавају да опколе, дало би Москви простор за продор на север ка два највећа преостала града под контролом Украјине у Доњецку – Краматорску и Славјанску.

Путин се похвалио моћним оружјем

- Створили смо, пустили у рад и започели серијску производњу ракетног система средњег домета „Орешник“ - рекао је Путин током церемоније доделе награда произвођачима „Посејдона“ и „Буревестника“

Русија је започела серијску производњу ракетног система "Орешник", објавио је руски председник.

Турска жели Нетањахуа на оптуженичкој клупи

Турско правосуђе издало је налоге, током претходне седмице, за хапшење због „геноцида“ израелског премијера Бењамина Нетањахуа и неколико израелских званичника, укључујући министра одбране Израела Каца и министра националне безбедности Итамара Бен-Гвира.

Турска, један од најгласнијих критичара рата који је израелска војска покренула у Појасу Газе после напада Хамаса на израелско тло 7. октобра 2023. године, већ се придружила поступку за геноцид против Израела који је Јужна Африка покренула пред Међународним судом правде (МСП) прошле године.