Rat o kome se ćuti, zveckanje nuklearnim oružjem i Trampov sukob sa medijima: Šta je obeležilo prethodnu nedelju?

Najteža humanitarna kriza na svetu koja još uvek ne nalazi svoj put u javnom diskursu, Trampov otvoreni sukob sa BBC kao i sve žešće borbe oko ključnih strateških mesta u Ukrajini obeležili su prethodnu sedmicu.

Rat o kome se ćuti

Iako se govorilo o primirju, situacija je i dalje loša.

6. novembra RSF je objavio svoju saglasnost sa "humanitarnim primirjem“, koje su prethodno predložile Sjedinjene Američke Države, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.

Nekoliko sati nakon što su paravojne Snage za brzo delovanje (RSF) pristale na primirje u Sudanu, u blizini glavnog grada Kartuma dogodilo se, prema rečima stanovnika, više eksplozija.

Ko ratuje i zašto?

Sudan ulazi u treću godinu razarajućeg građanskog rata, a sukob dvojice ozloglašenih generala prelio se u jednu od najvećih humanitarnih kriza današnjice.

Od 2023. godine za vlast u Sudanu bore se vojska zapovednika Fataha al-Burhana i RSF, koji je nastao iz zloglasne arapske milicije njegovog bivšeg zamenika Mohameda Hamdana Dagala.

Zajedno svrgnuli autokratu, pa postali zakleti neprijatelji

Al-Burhan i Dagalo zajedno su 2019. svrgnuli islamskog autokratu Omara al-Bašira s vlasti. 

Burhan je tada postao vođa vojne hunte i vođa Sudana, a Dagalo njegov zamenik. 

Obećali su da će najkasnije za dve godine uspostaviti civilnu vlast, ali sukob je izbio jer RSF nije bio integrisan u regularnu vojsku, što je trebalo da se dogodi prema međunarodno podržanom planu tranzicije.

Od početka tog sukoba vođeno je više pregovora o primirju, ali bez uspeha.

U aprilu 2023. godine tenzije su se prelile u otvoren sukob, a iako nije utvrđeno koja strana je zapucala prva, konflikt se brzo proširio. 

Hemedtijev RSF je preuzeo potpunu kontrolu nad glavnim gradom Kartumom, koji je sudanska vojska uspela da preuzme tek u martu 2025.

Krajem oktobra 2025. godine, RSF je nakon skoro godinu dana opsade, preuzeo kontrolu nad al-Fašerom, poslednjim uporištem sudanske vojske u zapadnoj regiji Dafur, preneo je CNN.

Prema podacima UN-a, iz El Fašera  (u regiji Darfur) je pobeglo 65.000 ljudi, dok su desetine hiljada još uvek zarobljeni u gradu. U strahu od širenja sukoba, poslednjih nedelja i iz Kordofana su pobegli desetine hiljada civila.

Obe zaraćene strane optužuju jedna drugu za ratne zločine i najteža kršenja ljudskih prava, a uredno odbijaju te optužbe.

Tramp u borbi protiv BBC - šta je montirano u govoru?

Generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi i izvršna direktorka vesti Debora Ternes podneli su  ostavke zbog toga što je u emisiji javnog servisa „Panorama“ zlonamerno montiran jedan govor američkog predsednika Donalda Trampa, čime je sugerisano da je on direktno pozvao svoje pristalice da upadnu u zgradu Kongresa. Tramp ih je nakon te odluke okarakterisao kao „korumpirane".

U svom govoru u Vašingtonu 6. januara 2021. godine Tramp je rekao: 

- Ići ćemo do Kapitola i bodrićemo naše hrabre senatore i kongresmene i kongresmenke -

Međutim, u emisiji „Panorama“ to je glasilo: - Ići ćemo do Kapitola i ja ću biti tamo sa vama. I borićemo se, borićemo se pakleno -

Komentar „borićemo se pakleno“ preuzet je iz dela u kome je Tramp govorio o tome koliko su američki izbori bili „korumpirani“ i nije se odnosio na ono što se tada dešavalo na Kapitolu.

Sergej Lavrov više nije Putinov čovek od poverenja?

Ruski predsednik Vladimir Putin, rešio je da udalji sa svih važnih sastanaka i isključi iz donošenja bitnih odluka svog dugogodišnjeg prijatelja i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

To je izazvalo lavinu komentara o njihovom odnosu i političkim preokretima unutar Rusije.

Ipak, kako smo ranije pisali, Kremlj tvrdi da nevolja u raju - nema.

Tokom poslednjeg javnog pojavljivanja Lavrova sa Putinom krajem oktobra, veteran diplomatije je delovao napeto i povučeno, piše britanski list "San".

Šta se desilo?

Ključne razmirice Putina i jednog od njegovih najbližih saradnika dogodile su se zbog otkazivanja sastanka ruskog i američkog predsednika u Mađarskoj, na kojem je glavna tema trebalo da bude okončanje rata u Ukrajini, pišu ruski mediji a više o tome možete pročitati u odvojenoj vesti OVDE

Žestoke borbe na frontu

I dok mediji nagađaju u kakvim odnosima je Putin sa svojim bliskim saradnicima, na frontu ne prestaju da se vode žestoke borbe.

Borba između ruskih i ukrajinskih snaga koja je obeležila nekoliko sedmica iza nas jeste borba za jedno od najvažnijih mesta, Pokrovsk.

Ukrajina je priznala da se njene trupe suočavaju sa teškim položajem u strateškom istočnom gradu, dok su Rusi nizali osvajanja.

Pokrovsk je drumsko i železničko čvorište u istočnoj Donjeckoj oblasti Ukrajine, u kojem je pre rata živelo 60.000 ljudi. 

Zauzimanje Pokrovska, koji ruski mediji nazivaju „kapijom Donjecka“, i Kostjantinivke na severoistoku, koju ruske snage takođe pokušavaju da opkole, dalo bi Moskvi prostor za prodor na sever ka dva najveća preostala grada pod kontrolom Ukrajine u Donjecku – Kramatorsku i Slavjansku.

Putin se pohvalio moćnim oružjem

- Stvorili smo, pustili u rad i započeli serijsku proizvodnju raketnog sistema srednjeg dometa „Orešnik“ - rekao je Putin tokom ceremonije dodele nagrada proizvođačima „Posejdona“ i „Burevestnika“

Rusija je započela serijsku proizvodnju raketnog sistema "Orešnik", objavio je ruski predsednik.

Turska želi Netanjahua na optuženičkoj klupi

Tursko pravosuđe izdalo je naloge, tokom prethodne sedmice, za hapšenje zbog „genocida“ izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i nekoliko izraelskih zvaničnika, uključujući ministra odbrane Izraela Kaca i ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira.

Turska, jedan od najglasnijih kritičara rata koji je izraelska vojska pokrenula u Pojasu Gaze posle napada Hamasa na izraelsko tlo 7. oktobra 2023. godine, već se pridružila postupku za genocid protiv Izraela koji je Južna Afrika pokrenula pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) prošle godine.