Ана Бекута утучена, последњи пут се обратила покојном Халиду Бешлићу - "Умро је, а није..."

Легенда народне музике, непоновљиви Халид Бешлић, сахрањен је данас, 13. октобра, на сарајевском градском гробљу “Баре”, у тишини која је говорила више од хиљаду речи.

Град под Требевићем, који је с његовим песмама дисао више од пола века, данас је плакао - Сарајево се опростило од човека чији је глас био синоним за душу Босне.

Његова дугогодишња колегиница и пријатељица, Ана Бекута, огласила се путем налога на друштвеној мрежи Фејсбук, и тако се финално опростила од душе човека који је објединио Балкан последњих неколико дана. 

"Чим су ми јавили да Халид преминуо, сетила сам се оне његове изјаве од пре неколико година када је рекао — “више бих волео да ме памте као доброг човека него као доброг певача”. Данас, када се опраштамо од њега, заиста је тешко одлучити да ли је био бољи певач или је био бољи човек.

Халид је делио и шаком и капом доброту, пажњу, паре, песме, радост, друштво, разумевање, љубазност, стрпљење.

О Халиду Бешлићу једнако лепо могу говорити музички продуценти, композитори, аранжери, професори клавира и интелектуалци као и његове комшије, пријатељи, продавци на пијацама и у месарама, касирке, као и његови обожаваоци, случајни пролазници, сиромаси и просјаци.

Ових дана интернет је препун анегдота и исповести познатих и непознатих људи којима је овај човек улепшао живот и никада се тиме није похвалио. Ових дана познати и непознати људи пишу и говоре о Халиду Бешлићу само најбоље и најлепше и нико то не говори из куртоазије. Сви они говоре истину о начину на који је живео с људима.

Откако је Халид умро, јављају се познати и непознати људи из свих делова бивше државе, људи различитих вероисповести, различитих националности и различитих уверења - људи раздвојени политиком и сукобима, који се никад раније ни у чему нису сложили. Сад су се сложили у жалости за Халидом Бешлићем.

То је требало постићи и то је могао постићи само посебан и ретко добар, праведан и великодушан човек.

Халид је на естради био онај добри Босанац који нас је све окупљао под свој кров и у своју кућу која мирише на дом. Гостио нас је. Као да нас је увек чекао. Увек је за све нас имао времена, одакле год да смо долазили и где год да смо ишли.

Имала сам то задовољство да једну од својих последњиих песама Халид Бешлић сними са мном. Песма се зове - Загрли ме.
Иако смо заједно отпевали причу о љубави у јесен живота, о љубави у старости, он уопште није био остарио. Умро је а није остарио. Нико никада за Халида Бешлића није рекао да је остарио. Тако живе и умиру велики људи.

Халид се није бојао живота ни смрти. Ни сиромаштва ни успеха. Није се бојао тешке судбине и није се плашио да буде срећан човек. Живео је потпуно исправно јер је једино тако и знао да живи.

И још дуго ће да се такмиче добар човек Халид и добар певач Халид у томе којег се народ боље сећа. Сваки дан ћемо чути неку нову причу о човеку Халиду и певачу Халиду и никада нећемо успети да проценимо је ли више оставио нама на земљи или је више добрих дела понео са собом."