Гастоз подиже споменик бившој девојци: "Била је невероватна, хвала јој на свему..."

Ненад Маринковић Гастоз је пре уласка у "Елиту 8", био у Тајландском затвору до јуна ове године.

Једном приликом је открио све детаље живота у том периоду, као и ко му је био највећа подршка у том тренутку.

За његов излазак се прикупљао новац, а главни актер свега била је његова тадашња девојка која му је тада много учинила, те је он одлучио да ће јој уз огромну захвалност подићи споменик у центру града.

"Она је мене купила за сва времена. Мораћу споменик да јој дигнем, највећи у сред центра града. Она је била нешто невероватно. Њен пожртвованост, цимање од првог дана, нешто невероватно. Ја јој се захваљујем и тек ћу да јој се захвалим баш лепо, и једва чекам јер је стварно била, не човек, него озбиљна човечина. и хвала јој на томе. Док за кумове то не могу да кажем, издешавало се ту свашта. Сто људи, сто ћуди, ни не интересује ме баш да причам о њима", рекао је Гастоз, а потом открио и да ли мисли да му је неко "наместио" и да је ситуација могла да се реши на лакши начин.

"Није да ми је неко сместио, тако је испало на крају. Сместио сам ја сам себи, све се десило без везе, а распаметио сам се док се све то није завршило. Верујем да нико није имао лошу намеру, али је могло све паметније да се одигра. Кум је имао простора, никад нећу да схватим зашто је то тако било. Не могу да кажем да је глуп човек, да није сналажљив. То је Тајланд, ту можеш парама много тога да урадиш. Имали смо времена, ја сам у том тренутку био у кревету док нисам дошао у полицијску станицу. Не знам шта је био његов план, али могло је другачије да се одигра. После сам ја платио највећу казну, не он".

Гастоз је потом проговорио и о условима у затвору и ћелији:

"Јако мала, без ваздуха, врела. А затвореници су били странци који су завршили ту где сам и ја, није било неких турбуленција. Спријатељио сам се са свима, генерално сам такав, као што ме знате ви, такав сам био и тамо, али нисам могао да тек тако будем нормалан. Они знају где су, ја знам где сам и сада се ту мало проналазимо, на неки мало тиши начин, лаганији смо, нећемо да се отварамо један другом, меркамо се, на неке ситнице један другог купимо, па онда уђемо у неку мало бољу, дубљу конверзацију. Кад поделиш храну, понудиш цигару, то је велика ствар. А када ниси комуникативан, кад си у паници, стресу, сам се одбациш од масе и не желиш контакт са другима, онда те одабце и остали", рекао је Гастоз и признао шта му је најтеже пало:

"Улазак у собу у Бангкоку, то је било баш тешко. То је било невероватно. И те врућине, тај пакао, да не можеш да дишеш. Не могу да кажем да сам сваким даном био храбрији, али некако сам се утопио у масу, окружење. Само сам тражио начин да измамим осмех од тих људи, да буде занимљивија прича", рекао је он за "ИЂТВ".