Мајка му умрла на порођају, ДРУГА ЖЕНА га узела и ГАЈИЛА као свог - Цео живот га лагала да је њен син његов брат близанац

Луис и његов брат близанац су остали шокирани након што су урадили ДНК тест, а расплет догађаја је једног од њих потпуно сломио.

Породичне везе представљају најдрагоценији аспект наших живота, изграђене на стубовима безусловне љубави и непоколебљивог поверења. Међутим, када се поверење разбије, темељ ових веза се руши, понекад непоправљиво. Ова болна стварност постала је превише јасна Луису, чији је свет недавно разбијен неочекиваним открићем.

Мој брат и ја смо двојајчани близанци и из чисте радозналости одлучили смо да урадимо ДНК тест небили смо открили које сличности а које разлике имамо у нашем генетском коду. Обзиром да нисмо једнојачани близанци знали смо да не делимо у потпуности исте гене, већ само неке као што сва браћа деле.

Међутим када су стигли резултати испоставило се да имамо 0 подударности када су у питању наши гени, што би значило да уопште нисмо у сродству. Наравно помислили смо да је нека грешка у питању па смо поновили тест, али резултати су опет били исти.

Одлучили смо да питамо родитеље да ли су они мозда некада радили овакав тест и кажемо им какав резултат смо ми добили. Њихова реакција је била у најмању руку чудна, уследила је тишина и значајни погледи, на крају нас је мајка уверавала да су ти тестови глупост и да ништа не значе.

Ипак, мене нису убедили, одлучио сам да одем у болницу у којој смо рођени и тамо потражим наше налазе у нади разрешења ове мистерије. Одмах сам пронашао наша имена у архиви болнице, тај дан смо се нас двојица ту родили, а наша мајка се заиста ту породила истог дана. Оно што ме је погодило као гром из ведра неба и шокирало је то што је моја мајка тај дан родила само једно дете, мог брата.

Као фурија сам отрчао кући да суочим родитеље са новим открићем и сазнам целу истину. Мајка је плакала, а отац немо посматрао, на крају су ми открили да нити су они моји родитељи, нити имам брата близанца. У исто време када је она родила сина, моја права мајка је на свет донела мене и умрла на порођају, како нико није дошао у болницу да ме узме, завршио би у сиротишту што моји усвојитељи нису могли да дозволе па су ме повели кући и одгајили као свог сина.

Али чињеница да су ме цео живот лагали и да сам живео у убеђењу да имам брата близанца ме јако боли и нисам сигуран да могу да им опростим.

Извор: СрбијаДанас/Still Курир/Милица Крајновиц/пренела Н.О.