Католички верници данас прослављају БОЖИЋ – Ово НИКАКО немојте да радите на свети дан

За хришћане, који се руководе грегоријанским календаром, 25. децембар је дан када се слави рођење Исуса Христа, док верници који поштују јулијански календар Божић обележавају 7. јануара.

Поједине православне цркве, међу којима су Васељенска патријаршија и цркве у Пољској, Румунији и Грчкој, одлучиле су да Божић славе истог дана када и католици, 25. децембра, док су многе друге, попут Српске православне цркве, задржале традиционални датум.

Бадње вече и сам празник доживљавају се и називају различито, у складу с локалним обичајима. У католичким заједницама користи се израз „Божићно вече“ или „Свето вече“, док се у православљу задржао назив „Бадње вече“ или „Бадњак“. Вече уочи Божића, уз пост и молитву, често се завршава одласком на поноћну мису, док се јаслице, симбол Христовог рођења, постављају у свим храмовима.

Божићни обичаји подсећају на поклоњење три мудраца са Истока, који су, према предању, пратили најсјајнију звезду све до пећине у Витлејему где се Христ родио. Путовање мудраца трајало је четрдесет дана — колико траје и божићни пост, који се завршава управо на Божић. У многим земљама обичаји варирају, али једно је заједничко: на Божић се не раде кућни послови, а дан се проводи у молитви и породичној близини.

Адвент, период од четири недеље пре Божића, обележава се паљењем четири свеће на адвентском венцу, при чему свака симболизује једну недељу ишчекивања и припреме за празник. Бадње вече, 24. децембра, време је поста, постављања јелке и јаслица у домовима, док је врхунац вечери одлазак на поноћну мису.

Данас, на сам дан Божића, породице се окупљају око богате трпезе, која често укључује печенку, сарму и разне колаче. Ујутру се размењују поклони, а верници се поздрављају речима „Сретан Божић“. Празновање се наставља и 26. децембра, на дан Светог Стефана. Традиција католичког Божића обухвата и симболе плодности и новог живота, попут сејања божићне пшенице на празник Свете Луције, 13. децембра.