На врх јелке НЕ ИДЕ звезда ако сте СРБИ - Отац Поповић открио све о празничним обичајима и декорацији у ПРАВОСЛАВЉУ

Отац Предраг Поповић, познат по својим размишљањима о вери, симболима и заборављеним значењима хришћанских обичаја, овога пута је путем свог Инстаграм профила поделио снажно тумачење обичаја кићења јелке. Док многи данас овај чин виде искључиво као празничну декорацију, Предраг подсећа да иза њега стоји дубока симболика, која нас подсећа на веру, жртву и љубав – вредности које савремени живот често ставља у други план.

Јелка као симбол васкрслог Христа

Отац Предраг објашњава да јелка, чије зеленило траје и током хладних зимских месеци, није само декорација већ снажан симбол Христа. Док лишће листопадног дрвећа опада и подсећа на смрт и пролазност, четинари задржавају своје иглице током зиме – баш као што Христос остаје жив и вечан.

„Јелка коју ми китимо, то је Христос. Сво дрвеће опадне лишће, зима дође. Зима је смрт. Сви умремо, он остаје вечан“, поручује Предраг.

У српској традицији ова симболика се повезује и са бадњаком, чије лишће такође остаје током хладних дана, носећи поруку вечног живота.

Венац на врху јелке – знак Христове жртве

Посебну пажњу отац Предраг посвећује и детаљима које стављамо на јелку. „Горе не иде звезда, горе иде венац. То је венац који Христос носи око главе, онај венац од трња“, објашњава.

Тако новогодишњи венац, осветљен и украшен, постаје симбол Христове жртве, подсећајући нас да је светлост и живот јача од смрти и таме. Свака лампица и украс, према овом тумачењу, носи дубље значење и повезује нас са основним хришћанским принципима.

Лампице као ране и светлост

Отац Предраг посебно истиче светлуцаве лампице, које данас многи доживљавају само као декорацију. „Они лампиони, то су ране Христове. Он је крварио нас ради“, каже.

Лампице, осим што украшавају дом, симболизују наду, васкрсење и светлост која остаје чак и у најмрачнијим тренуцима. Свака светлост на јелки подсећа нас да патња и жртва имају смисла, а љубав остаје трајна.

Закон жртве – темељ хришћанске вере

Централна порука Предраговог обраћања односи се на закон жртве. „Када се жртвујемо за друге људе, тиме показујемо да их волимо. Жртва је једнако љубав“, истиче.

Бог, према његовим речима, није остао далек и недодирљив. Дао је свог Сина, попут Аврама који је био спреман да жртвује оно највредније. Христова жртва представља доказ Божје љубави према људима – љубави која не тражи много заузврат, осим искрене вере.

Отац Предраг подсећа да вера не би имала тежину када Бог не би разумео људску бол, неправду, завист, љубомору и патњу. „Да је Бог остао тамо где јесте, ја не бих веровао у њега. Шта он зна како је мени, мојој мајци, мојој деци, у браку?“, искрено говори.

Порука за савремени свет

У данашње време, када многи обичаје доживљавају искључиво кроз призму лепих декорација и празничног расположења, овакво тумачење подсећа на дубљи смисао. Кићење јелке, лампице и венац постају симболи вере, љубави и жртве – вредности које треба да чувамо и преносимо.

„Све што радимо са вером и љубављу – иако изгледа мало, обична светлост, обичан венац или јелка – може нас подсетити на оно што је најважније: живот, љубав и вечност“, закључује отац Предраг.

Србија Данас/Стил, Лана Видовић/Пренела Ј.Ш.