Нећете веровати зашто се ДАНАС НЕ СМЕ слушати музика: Због чега је овај дан за духовну припрему, а не за радост и весеље
Велики уторак, део Светле недеље пред Ускрс, један је од најважнијих дана у хришћанском календару, али и дан који се у многим деловима Србије, и шире, везује за бројне народне обичаје и веровања.
Један од најзаступљенијих обичаја је да се на Велики уторак избегава слушање музике, а многи се питају зашто је то тако и шта овај обичај значи. Иако се можда чини као банална традиција, веровање има дубоко укорењено духовно значење, које се везује за припрему за најузвишенији хришћански празник – Васкрс.
Велики уторак, дан покајања и духовне припреме.
Велики уторак је дан када се верници подсећају на Исусово проповедање и подсећање о крају света. У црквеним обредима и литургијама тог дана, нагласак је на покајању, посту и припреми душе за долазак Христа. Овај дан се сматра даном озбиљног и дубоког разматрања, кад је духовна концентрација на врхунцу. Према веровањима, дан пред Велики четвртак, када се обележава Исусово последње вече са ученицима, треба испунити тишином и смирењем.
Због тога се верује да музика, као израз радости и опуштања, није прикладна на овај дан, јер би могла ометати духовну припрему и озбиљност тренутка. Звучни стимуланзи попут музике могу ометати духовну концентрацију и покајање, јер одвлаче пажњу од самог значаја Великог уторка.
Музика је одувек била саставни део српске традиције, била је уз песму, игру и славље, а наравно, у обичајима су постојали дани када је музика била потпуно забрањена или сматрана непримереном. На Велики уторак, према народним веровањима, светост овог дана и тишина коју носи требало би да буду у пуној хармонији с духовним стањем верника.
Послушност овом обичају, како верују многи, доприноси "миру у души" и смирај тела, што омогућава духовну чистоћу и припрему за велики празник.
Покајање и смиреност, кључеви истинског духовног живота.
Овај обичај подсећа вернике на то да светост и чистота нису само у спољашњим обредима, већ и у унутрашњем миру. У многим старим обичајима, дани пред празник увек су носили елементе смирености и уздржаности, јер се веровало да тако душа постаје способна да доживи пуни смисао тог посебног времена.
За оне који желе да испоштују овај обичај, то је више од обичног избегавања звучних стимуланата – то је прилика да се повежу с духовном дубином овог светог дана и припреме себе за предстојећи празник, Васкрс.
