Nećete verovati zašto se DANAS NE SME slušati muzika: Zbog čega je ovaj dan za duhovnu pripremu, a ne za radost i veselje
Veliki utorak, deo Svetle nedelje pred Uskrs, jedan je od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru, ali i dan koji se u mnogim delovima Srbije, i šire, vezuje za brojne narodne običaje i verovanja.
Jedan od najzastupljenijih običaja je da se na Veliki utorak izbegava slušanje muzike, a mnogi se pitaju zašto je to tako i šta ovaj običaj znači. Iako se možda čini kao banalna tradicija, verovanje ima duboko ukorenjeno duhovno značenje, koje se vezuje za pripremu za najuzvišeniji hrišćanski praznik – Vaskrs.
Veliki utorak, dan pokajanja i duhovne pripreme.
Veliki utorak je dan kada se vernici podsećaju na Isusovo propovedanje i podsećanje o kraju sveta. U crkvenim obredima i liturgijama tog dana, naglasak je na pokajanju, postu i pripremi duše za dolazak Hrista. Ovaj dan se smatra danom ozbiljnog i dubokog razmatranja, kad je duhovna koncentracija na vrhuncu. Prema verovanjima, dan pred Veliki četvrtak, kada se obeležava Isusovo poslednje veče sa učenicima, treba ispuniti tišinom i smirenjem.
Zbog toga se veruje da muzika, kao izraz radosti i opuštanja, nije prikladna na ovaj dan, jer bi mogla ometati duhovnu pripremu i ozbiljnost trenutka. Zvučni stimulanzi poput muzike mogu ometati duhovnu koncentraciju i pokajanje, jer odvlače pažnju od samog značaja Velikog utorka.
Muzika je oduvek bila sastavni deo srpske tradicije, bila je uz pesmu, igru i slavlje, a naravno, u običajima su postojali dani kada je muzika bila potpuno zabranjena ili smatrana neprimerenom. Na Veliki utorak, prema narodnim verovanjima, svetost ovog dana i tišina koju nosi trebalo bi da budu u punoj harmoniji s duhovnim stanjem vernika.
Poslušnost ovom običaju, kako veruju mnogi, doprinosi "miru u duši" i smiraj tela, što omogućava duhovnu čistoću i pripremu za veliki praznik.
Pokajanje i smirenost, ključevi istinskog duhovnog života.
Ovaj običaj podseća vernike na to da svetost i čistota nisu samo u spoljašnjim obredima, već i u unutrašnjem miru. U mnogim starim običajima, dani pred praznik uvek su nosili elemente smirenosti i uzdržanosti, jer se verovalo da tako duša postaje sposobna da doživi puni smisao tog posebnog vremena.
Za one koji žele da ispoštuju ovaj običaj, to je više od običnog izbegavanja zvučnih stimulanata – to je prilika da se povežu s duhovnom dubinom ovog svetog dana i pripreme sebe za predstojeći praznik, Vaskrs.
