СЛАВИМО један од НАЈВЕЋИХ ПРАЗНИКА, трпеза без изузетка ПОСНА! Никако немојте да заборавите да ОПЕРЕТЕ ово, а НЕБО ће показати шта нас очекује!
Српска православна црква и верници 18. јануара славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану. Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.На овај дан постоји велики број народних веровања која треба испоштовати!
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра.
На Крстовдан се обавезно пости, а, по предању, на тај дан се укрштају ветрови, па је лоше време очекивано.
"Замислите СВЕШТЕНИКА са ТЕТОВАЖОМ" - Исцртавање СВЕТИХ ЛИКОВА и СИМБОЛА на телима сматра се ВЕЛИКИМ ГРЕХОМ, ево и зашто!
Постоје ЧЕТИРИ ПАРАСКЕВЕ! Српска православна црква слави различите светитељке које се обележавају као Света Петка, ево који су датуми
Са Крстовданом се завршавају такозвани некрштени дани, који трају од Божића па све до 18. јануара, и тада се у цркви не могу примити Свете тајне крштења.
Зимски Крстовдан је повезан са Богојављењем и крштењем Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу. Након јутарње литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, а сутра на Богојављење вода се освећује и ван храма, на рекама.
Крштење Јована Крститеља: Израел никада раније није познавао ништа слично
У Новом завету Јордан је место где је Јован Крститељ проповедао о покајању, крстио оне који су му долазили у "воду покајања" и припремао народ за сусрет са Месијом Христом. Тачно место проповеди и крштења Јована Крститеља је нерешено питање. Јеванђелист Јован указује на Витавару као место где је Јован Крститељ проповедао (у раним Витанијевим рукописима), а касније извештава да је Јован крстио и у Енону код Салима, јер је "било много воде". Вода се сматрала симболом прочишћења и даром живота широм Истока. Прање у води пуним потапањем је део ритуалног чишћења још од времена Мојсијевог закона и обављало се пре приношења жртава. Пре Јована Крститеља, ритуално прање (изузеци су били есени) није имало никакве везе са концептима греха савести и спасења.
Неки кажу да је Крститељ, потапајући га до грла у воду, "сваког крштеника држао док не призна грехе, а тек после исповести излазио је из воде", писао је један од отаца о особинама Јовановог крштења. Пре Јована Крститеља никада није било посредника у прању: човек је то радио сам. Ниједан од многих пророка тог времена није учинио ништа слично. Осим тога, Јован Крститељ није слао оне који су ишли у Јерусалим да их свештеници испитају и да принесу жртве – како је Мојсије заповедио.
Да би се ушло у Царство Божије које се приближава, требало је да се одрекне своје самоправедности. Јованово крштење је било припрема за улазак у нову обећану земљу – однос са Христом: "Водом вас крстим; али ко је јачи од мене иде за мном, чији ремен нисам достојан да одвежем; он ће вас крстити Духом Светим и огњем." Можда су један од разлога за "ованово крштење" биле пророчке речи пророка Исаије:
"Умијте се, очистите се, уклоните зло дела својих пред очима мојим, престаните да чините зло. Научите се чинити добро, тражите правду, исправљајте потлачене, делите правду сиромасима, браните удовицу" (Ис 1, 16-17).
Фарисеји нису били упозорени на крштење Месије
Чињеница да је безгрешног Месију требало да крсти један од пророка није одговарала ниједном од старозаветних пророчанстава. Крштење Месије се нимало није уклапало у јеврејску есхатологију, где је Месија био цар који је могао да чини чуда, да заповеда, позива, али му свакако није било потребно додатно прање. Да ли је Месија човек да му је потребно ритуално прање? Идеја о Богочовеку Христу, који је дошао у телу, изгледала је немогућа ученим Јеврејима. Христос у Јеванђељу каже да Јевреји и фарисеји нису веровали Јовану Крститељу и нису од њега крштени. Али цариници и блуднице, то јест они који су признали своју грешност, повероваше и крстише се. И ево главног питања вере и слободе: учени Натанаило, који је знао за Михејево пророчанство о рођењу Месије у Витлејему, приговорио је Филипу, који му је рекао да је пронашао Месију – Исуса, сина Јосифовог из год. Назарет: "Може ли из Назарета какво добро А Филип је, не говорећи много, саветовао Натанаила да само види Исуса, рекавши му: "Дођи и види" (Јн. 1, 46). Према речима ап. Филип је отишао, видео и убедио и узвикнуо: "Учитељу! Ти си Син Божији, ти си Цар Израиљев!" (Јн 1, 49).
Догађај Крштења Господњег је догађај новозаветне историје. Господ Јовану Крститељу говори о смислу Његовог крштења: да "испуни сваку правду".
Под "праведношћу" можемо разумети Божју верност обећањима датим Авраму. Крштење Христово није само чињеница Његове личне биографије, већ испуњење плана за спасење целог човечанства, које је могуће само доласком Месије.
Јордан је подељен и човек прави свој избор
Растављање вода Јордана на Крштење Господње, по оцима, који су склони да алегоријски тумаче чудесни догађај, говори о давању избора човеку: они који верују у Христа и иду за Њим ослобађају се власти грех и смрт, они који не верују остају „у овом свету“, лежећи у власти греха. Код Исидора Севиљског ово раздвајање указује на разлике између хришћана који су већ примили крштење: неки од њих примају благодат, други се поново враћају греху. Аутор „На реци Јордану“ приписује Св. Јован Златоусти пише да је Јордан, будући да се не улива у живо, већ у Мртво море, слика пролазног живота.
Обичаји за Крстовдан
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља, јер се сматра да ова вода помаже при исцељењу душе и тела. Због тога сваки верник чува по једну малу бочицу ове воде и користи је само у изузетним приликама.
По народним обичајима на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа. Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато у нашем језику постоји пословица: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".
Такође, према веровањима нашег народа, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића, а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
Иначе, народно веровање каже да се на Крстовдан могу предвидети и даље временске прилике, и то на овај начин:
- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом
- Ако је суво, наредна година ће бити сушна
- Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме
- Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму
- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.