РЕЧЕНИЦА КОЈА МЕЊА СВЕ: Патријарх Павле је у само једној мисли открио тајну како да од живота направимо РАЈ

Међу бројним поукама и мислима које је иза себе оставио вољени српски патријарх Павле, једна се посебно издваја својом снагом и једноставношћу. 

Астролози, филозофи и мислиоци се слажу да се у њој крије кључ за разумевање људске природе, а они који успеју дубоко да је схвате и примене у свакодневном животу, постају истински бољи људи.

Патријарх Павле је увек говорио смирено, али су његове речи имале тежину која је допирала до срца сваког човека. У мору савремених савета о успеху и срећи, његова једноставна формула остаје непревазиђена смерница за духовни мир.

"Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави, јер, љубав је веза савршенства, када би се макар држали принципа ‘што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима’, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја."

1. Љубав као недостижни идеал („Љубав је веза савршенства“)
Патријарх Павле започиње мисао максималистички, свестан да је апсолутна, безусловна љубав (агапе) стање савршенства. Када би људски род био способан да константно функционише на том нивоу, планета би заиста била рај. Међутим, као сурови реалиста који је проживео век пун ратова, немаштине и људских слабости, патријарх зна да је тражење опште, идеалне љубави од сваког појединца у сваком тренутку утопија. Људи су несавршени, подложни егу, гневу и интересима.

2. Спуштање лествице на ниво реалног („Бар оно што је мало мање од љубави“)
Управо овде лежи генијалност ове мисли. Патријарх Павле не остаје у облацима идеализма. Он свесно „спушта лествицу“ и нуди човечанству алтернативни, достижан план. Ако већ нисмо светитељи способни за савршену љубав, нисмо ослобођени одговорности да будемо цивилизовани. Оно што је „мало мање од љубави“ јесте елементарна пристојност, толеранција, поштовање туђег достојанства и друштвени уговор који спречава аутодеструкцију.

3. Златно правило као праг толеранције („Што не желите себи, не чините другима“)
У срцу ове анализе налази се универзално етичко начело, у филозофији познато као Златно правило, које прожима све светске религије и секуларне етике. Патријарх га формулише кроз две спреге:

Активна емпатија: Чинити другима оно што желимо себи (солидарност, помоћ, лепа реч).

Пасивна уздржаност: Не чинити оно што не желимо себи (одсуство наношења бола, крађе, оговарања, неправде).

Оно што ову реченицу чини "најпаметнијом ствари" јесте закључак: за пристојан живот на Земљи није нам потребна колективна светост. Потребно је само да се уздржимо од зла.

Друштвени близу раја: Порука за модерно доба

Закључак патријарха Павла да би земља применом овог принципа била "близу раја" носи снажну поруку за савременог човека. Он нам поручује да изговори попут: "Свет је суров, па морам бити и ја" или "Један човек не може променити ништа" немају утемељење.

Ова реченица нас лишава патетике и ставља пред огледало личне одговорности. Она нас учи да мир не почиње глобалним мировним уговорима, већ у моменту када одлучимо да у саобраћају, на послу, у продавници или унутар породице не урадимо другоме оно што би нас саме повредило.

Ко разуме ову поруку, престаје да чека да се свет промени и схвата да је "близу раја" заправо стање свести које сами креирамо сваког дана.