REČENICA KOJA MENJA SVE: Patrijarh Pavle je u samo jednoj misli otkrio tajnu kako da od života napravimo RAJ
Ko razume ovu poruku, prestaje da čeka da se svet promeni i shvata da je „blizu raja“ zapravo stanje svesti koje sami kreiramo svakog dana.
Među brojnim poukama i mislima koje je iza sebe ostavio voljeni srpski patrijarh Pavle, jedna se posebno izdvaja svojom snagom i jednostavnošću.
Astrolozi, filozofi i mislioci se slažu da se u njoj krije ključ za razumevanje ljudske prirode, a oni koji uspeju duboko da je shvate i primene u svakodnevnom životu, postaju istinski bolji ljudi.
Patrijarh Pavle je uvek govorio smireno, ali su njegove reči imale težinu koja je dopirala do srca svakog čoveka. U moru savremenih saveta o uspehu i sreći, njegova jednostavna formula ostaje neprevaziđena smernica za duhovni mir.
"Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi, jer, ljubav je veza savršenstva, kada bi se makar držali principa ‘što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima’, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja."
1. Ljubav kao nedostižni ideal („Ljubav je veza savršenstva“)
Patrijarh Pavle započinje misao maksimalistički, svestan da je apsolutna, bezuslovna ljubav (agape) stanje savršenstva. Kada bi ljudski rod bio sposoban da konstantno funkcioniše na tom nivou, planeta bi zaista bila raj. Međutim, kao surovi realista koji je proživeo vek pun ratova, nemaštine i ljudskih slabosti, patrijarh zna da je traženje opšte, idealne ljubavi od svakog pojedinca u svakom trenutku utopija. Ljudi su nesavršeni, podložni egu, gnevu i interesima.
2. Spuštanje lestvice na nivo realnog („Bar ono što je malo manje od ljubavi“)
Upravo ovde leži genijalnost ove misli. Patrijarh Pavle ne ostaje u oblacima idealizma. On svesno „spušta lestvicu“ i nudi čovečanstvu alternativni, dostižan plan. Ako već nismo svetitelji sposobni za savršenu ljubav, nismo oslobođeni odgovornosti da budemo civilizovani. Ono što je „malo manje od ljubavi“ jeste elementarna pristojnost, tolerancija, poštovanje tuđeg dostojanstva i društveni ugovor koji sprečava autodestrukciju.
3. Zlatno pravilo kao prag tolerancije („Što ne želite sebi, ne činite drugima“)
U srcu ove analize nalazi se univerzalno etičko načelo, u filozofiji poznato kao Zlatno pravilo, koje prožima sve svetske religije i sekularne etike. Patrijarh ga formuliše kroz dve sprege:
Aktivna empatija: Činiti drugima ono što želimo sebi (solidarnost, pomoć, lepa reč).
Pasivna uzdržanost: Ne činiti ono što ne želimo sebi (odsustvo nanošenja bola, krađe, ogovaranja, nepravde).
Ono što ovu rečenicu čini "najpametnijom stvari" jeste zaključak: za pristojan život na Zemlji nije nam potrebna kolektivna svetost. Potrebno je samo da se uzdržimo od zla.
Društveni blizu raja: Poruka za moderno doba
Zaključak patrijarha Pavla da bi zemlja primenom ovog principa bila "blizu raja" nosi snažnu poruku za savremenog čoveka. On nam poručuje da izgovori poput: "Svet je surov, pa moram biti i ja" ili "Jedan čovek ne može promeniti ništa" nemaju utemeljenje.
Ova rečenica nas lišava patetike i stavlja pred ogledalo lične odgovornosti. Ona nas uči da mir ne počinje globalnim mirovnim ugovorima, već u momentu kada odlučimo da u saobraćaju, na poslu, u prodavnici ili unutar porodice ne uradimo drugome ono što bi nas same povredilo.
Ko razume ovu poruku, prestaje da čeka da se svet promeni i shvata da je "blizu raja" zapravo stanje svesti koje sami kreiramo svakog dana.
