Сутра славимо свеца из чијег ГРОБА прах ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ: Манастир Светог Јована Богослова крије НЕВЕРОВАТНУ причу
Православни Срби сутрашњи дан посветили светом апостолу и јеванђелисти
Православни Срби сутрашњи дан посветили су Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, омиљеном Христовом ученику из скромне рибарске породице који га је називао и "Сином грома".
Апостол и јеванђелиста Јован био је један од првих ученика Исуса Христа, с братом својим Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов.
Црква га посебно слави два пута у години - 9. октобра када се сећамо његовог упокојења, и 21. маја - јер на тај дан из његовог гроба се шири неки чудесни прах, који лечи болесне, који је мирисан и лековит.
"Боље земљу продати, него обичај изгубити": Ово је став ЦРКВЕ према НАРОДНОЈ РЕЛИГИЈИ - "Нису то само СУЈЕВЕРЈА"
Фрустрација, РАЗОЧАРАЊЕ И БЕС! Недељу почињемо уласком Месеца у знак Лава - јавља се потреба да будете у ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ
Верује се да на сутрашњи дан људи са села треба да одмарају своју стоку, жене да не дирају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље.
У неким местима ударају у амбаре да се мишеви разлете, а у многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
Из његовог гроба шири се чудесан прах
У Срба се често наилази на тумачење да је дан посвећен Светом Јовану Богослову први којим - чак и пре дана посвећеног архангелу Михаилу - почиње михољско лето.
У народу овај период често се назива и сиротињско лето, јер се веровало да у октобру мора да буде десетак лепих дана како би и сиротиња стигла да позавршава пољске послове на својим имањима, након што заврше надничарење.
Верници су касније отворили Јованов гроб, али тело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и лековит. Тим прахом народ је лечио многе болести.
Манастир Поганово - ЈЕДАН ОД НАЈВРЕДНИЈИХ СПОМЕНИКА СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ КУЛТУРЕ
Манастир Поганово, са црквом посвећеном Светом Јовану Богослову је највероватније подигао 1395. године српски племић Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана и један од последњих српских властелина из периода после пада српске државе под отоманску власт. До сада нема поузданих података о оснивачу манастира Светог Јована Богослова.
Манастир Светог Јована Богослова у Поганову се налази 25 км југоисточно од Пирота, на улазу у дивљи и тихи кањон реке Јерме, између Одоровачког и Влашког ждрела, једног од најимпресивнијих предела Србије. Спокојном духу Манастира Поганова значајно доприноси његово величанствено лепо и мирно природно окружење од чије лепоте застаје дах, што његове посетиоце опредељује да му опет дођу у посету.
У манастиру Поганову је до Првог светског рата чувана такозвана двострука икона ‒ двострана икона са ликовима Богородице и Јована Богослова, која представља једну од најлепших средњовековних икона с краја 15. века. Била је поклон царице Јелене, жене византијског цара Манојла II Палеолога (1391‒1425), у знак сећања на оца Константина Дејановића.
Данас се та икона налази у Музеју икона у Софији. Бугари су за време Првог светског рата однели у Софију и изврстан иконостас манастира Поганово, који су у 17. веку израдили мајстори из Дебра.