Све што би требало да знате о КРСНОЈ СЛАВИ - Откривамо да ли се може мењати, од кога потиче и ко све "сме" да слави
Текућа недеља је пуна слава, а ово су информације које сваки верник мора знати.
Пред нама је викенд обогаћен славама, те нас очекују Лазарева субота, или Врбица, и Цвети. Важно је испоштовати одређене обичаје приликом њиховог обележавања.
Постоји мишљење да славе потичу из прехришћанског периода, а да су крајем 9. века људи бирали хришћанске свеце као заштитнике породице и дома. Међутим, многи свештеници то вековима побијају истичући да овај обичај долази искључиво од Срба. Сматрају да свако ко обележава крсну славу води порекло из наше земље.
Ствари на које треба обратити пажњу приликом припреме трпезе је, најпре, ког типа је слава. Наиме, она може бити посна и мрсна. То се одређује према периоду године. Уколико је у току један од четири поста, треба спремити храну у складу са тим.
Даље, водите рачуна о славском колачу, житу, црвеном вину и свећи. На дан славе, колач и жито се односе у цркву где се освештају и режу. Неке породице то раде код куће, што се не сматра погрешним.
Уколико идете на славу као гост, на коју се иначе не позива - већ долази, понесите флашу црног вина за домаћина, а за његову лепшу половину кафу и букет цвећа.
Многи сматрају да славу славе само породице. То није сасвим истина. Могу празновати институције, локалне самоуправе, предузећа, фирме, па чак и цели градови. Тако постоји школска слава Свети Сава која се обележава широм Србије.
Људи могу мењати крсну славу само под околностима улажења у брачну заједницу. Обичај је да жена преузме супругову, с тим да увек иде код своје матичне породице како би заједно прославили породичну славу. Такође, деца треба да буду упућена у обе.
