Све што нам се дешава НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ: Божији план кроз препреке и изазове које нам живот доноси, како свештеник објашњава правац судбине
Све што нам се дешава је позив да растемо у духовном смислу, уверени да је сваки тренутак део Божијег плана за нас. Наши избори, наше реакције, наше мисли, и наши поступци обликују наш пут, али Бог нас води кроз све те кораке.
За разлику од уобичајеног веровања да је судбина нешто што нас препознаје и обликује, црква нас подсећа да је живот заправо наш одраз и да су ситуације које нам се дешавају прилике које нам Бог даје да растемо, напредујемо и препознамо дубље вредности живота. Све што се догађа није нешто што је одвојено од нас, него су то могућности да увидимо Божју вољу и да ојачамо нашу веру.
-Све што нам се у дану дешава, у животу није без разлога, није случајно. Није склоп неких нејасних околности, него је све то могућност коју коју ми Бог даје да напредујем, да потврђујем и да сам с њим и кад је добро и кад ми даје те задатке, рекао је отац.
Кроз ову перспективу, све што нам се дешава у животу постаје део Божијег плана. Не гледамо на живот као на низ несрећа, већ као на прилику да у сваком тренутку потврдимо своју веру. Свака ситуација, без обзира на то колико нам се чинила тешком или неправдом, носи са собом учење и могућност за напредак. Ако живимо с тим увидом, живот постаје мање тежак и много испуњенији.
-Кад кренемо на пут, можемо да се жалимо што нам се гума пробушила и да сад плачемо зашто увек нама, како увек мени, сад морам да вадим све ствари, да вадим гуму, да се ту... А могу да кажем, пустићу музику, нек породица ужива, ја ћу да мерим на време колико ћу брзо то да завршим, а можда ме и тамо негде на путу који је испред мене због те гуме Господ спасао нечега што је требало да тамо буде у моје време, а сад ту и добро је.
Ова филозофија нас позива да верујемо да све што нам се догађа, било да је добро или лоше, има дубље значење и Божји је план за нас. Није свака ситуација која нам доноси тешкоће нешто што нас "казњава", већ је то лекција која нас води ка нечему вишем, ка духовној спознаји и разумевању.
-Тако да кад тако живот поставим, другачије ћу ићи кроз њега и нећу сматрати да је судбина нешто што мене одређује, а не што ја њу одређујем, свој живот водећи, а онда нећу ни ићи за лажним стрампутицама.
Када препознамо да је наш живот Божји дар, који треба да управљамо, престајемо да се поводимо за лажним стрампутицама. Нема више плаце, само је постојање у Божјој вољи. У том процесу учимо да сваки тренутак има сврху и да свака препрека носи са собом могућност за унутрашњу промену, чак и ако не разумемо одмах њен пуни значај.
