Васкршњи уторак носи НАЈВЕЋУ СРЕЋУ у години: Стражари су занемели од страха, а ову грешку НИКАКО НЕ СМЕТЕ да направите

Након што су православни верници прославили Ускрс – најрадоснији празник хришћанског света, празновање се наставља и наредних дана, а посебну симболику и духовну тежину носи Васкршњи уторак, познат и као Водени уторак.

Овај дан, иако није нерадан у календару, заузима посебно место у народној и црквеној традицији. Наставља се слављење Христовог Васкрсења, како у црквеним богослужењима, тако и у домовима. Литургије се служе као и претходна два дана, а вера и радост се даље преносе међу верницима.

Према хришћанском предању, управо у рану зору трећег дана након распећа, Марија Магдалена, Марија Јаковљева, Саломија и још неколико жена пошле су ка Исусовом гробу носећи миро. Дочекао их је невероватан призор – гроб је био празан, а велики камен који га је затварао био је одваљен. На њему је седео анђео, са лицем сјајним као муња, а оделом белим као снег.

Стражари који су чували гроб укочили су се од страха. Анђео им је тада рекао „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао.“

Жене су отрчале да обавесте апостоле, а стражари су збуњени пренели вест јеврејским властима. Тај тренутак васкрсења Христа донео је неописиву радост народу – и управо због тога Васкршњи уторак важи за један од најсрећнијих дана у години.

Упркос свеопштој радости, верује се да постоји неколико ствари које никако не треба радити на овај дан, нарочито када је у питању мушка одећа. 

У народном веровању стоји да се на Водени уторак не ваља прати, шити, крпити, нити украшавати одећу за мушкарце, посебно ако су у питању будући војници.

Овај обичај посебно се поштује у средишњој Шумадији, где се празнују чак три "водена уторка" – данашњи, уторак после Ђурђевдана и онај после Тројица. 

Ови дани се у народу поштују како би била призвана киша – симбол плодности и обнове – неопходна за успешну летину и родну годину.

Најважније "правило" које верници треба да поштују јесте: делите радост са ближњима. 

Васкрс није тренутак само личне побожности, већ празник заједништва, опраштања, љубави и светлости. Ко не поштује ову радост и не преноси је даље, према народном веровању, "пркоси Богу" и може се суочити са животним препрекама.

Васкршњи уторак, иако тиши од самог празника, носи у себи снажну поруку: радост васкрсења мора се делити и преносити, а сваки обичај и симбол има своје дубоко значење. Поштовањем тих вредности, чувамо и сопствени мир и благостање у дому.