Зашто се Васкрс сваких годину дана помера? Истина ПОКРЕТНОГ ПРАЗНИКА крије се у Месецу, старим црквеним таблицама и НЕПРИХВАЋЕНОЈ реформи календара

Истина је да црква за рачунање равнодневице и пуног Месеца не користи астрономско време, већ таблице развијене још у средњем веку које су у међувремену умногоме престале да одговарају ономе што видимо на небу.

Због тачнијег одређивања датума Васкрса, папа Грегорије 1583. године извршио је реформу римског или јулијанског календара. 

Нови календар нису прихватиле православне цркве, па се од тада сви црквени празници прослављају у размаку од 13 дана. Међутим, то не важи и за “покретне” празнике за Васкрс.

Савремени календари су соларни, у њима се време мери у односу на кретање земље око Сунца док се у прошлости користио лунарни календар заснован на кретању Месеца око Земље. 

Датум Васкрса је једна од ретких тековина лунарног календара које су преживеле и у хришћанској цивилизацији.

Када наступи пролећна равнодневица (21. март) чека се први пун Месец. 

По правилу, ако пада у недељу, за Ускрс се узима следећа недеља. Зато овај празник може бити било који од 35 дана после пролећне равнодневице или од 22. марта до 25. априла.

Други проблем је сам лунарни календар. У овом сложеном календару година траје 354 дана, односно њему недостаје 11 дана да би достигао наш календар. Да би се тај мањак надокнадио периодично су се убацивали ванредни месеци, а да би се овај компликовани рачун бар мало поједноставио у цркви су у ВИ веку развили таблице на основу којих се одређује датум Васкрса, а оне се користе и данас.

Православни Васкрс при свему томе никада не може да буде пре јеврејског празника Паше! 

Основ за ово се налази у Јеванђељима. Паша је празник који траје 7 дана и обележава егзодус Јевреја из Египта. Тајна вечера је, према предању, била управо везана за овај јеврејски празник, а како је она била пре распећа, ни Ускрс не може да буде пре Паше.