Зашто су ЗАДУШНИЦЕ увек суботом - Овај обичај потиче из средњег века, а ево какво значење се иза њега крије
У сусрет Великим зимским задушницама, 22. фебруара, откривамо позадину неких обичаја.
Приликом неговања традиције, често сметнемо са ума одакле одређени обичаји датирају. Прочитајте у наставку зашто баш суботу посвећујемо мртвима, али и када се у току године обележавају Задушнице.
Задушнице су празник који је у православној цркви посвећен упокојенима, а обележава се увек суботом. Разлог лежи у томе што је у богослужењима, према црквеном правилу, субота дан за помен свим мученицима и преминулима. Због тога се верници у богослужбеним песмама молитвено обраћају за спасење душа драгих људи који више нису међу живима.
Занимљива је пракса означавања овог дана четири пута годишње. Црквена година почиње 1. октобра, а већ у првој половини тог месеца обележавају се Михољске задушнице, назване по Михољдану. Друге нас чекају већ прве суботе у новембру, у народу познате као Митровске задушнице. Оне су увек пре празника Св. великомученика Димитрија. Треће су клизне и у вези су са Васкрсом. Обележавају се у посном триоду уочи Недеље месопусне, претпоследње припремне седмице пред Васкршњи пост током које је дозвољена употреба меса. Последње задушнице су увек у суботу уочи празника Силаска Св. Духа на апостоле односно Духова.
Задушни празници садрже многе обичаје који се разликују од места до места, али је свима заједничко да се тих дана моле на светој литургији за мир душа упокојених.