Брзи рецепт за РУСКУ САЛАТУ Наташе Павловић из емисије „Практична жена“: буквално вам је потребно 10 минута и спремна је за сервирање

Уколико сте у фрци са временом или једноставно не желите дуго да стојите у кухињи, пробајте рецепт за брзи руску салату по рецепту Наташе Павловић.

Састојци:

кеса месавине за руску салату 400г
2 јајета
3,4 краставцица
200г мајонеза (или пола мајонез, пола павлака)
опционо 100г сунке или неког другог меса (може и без)

Припрема: 

Скувати мешавину и ДОБРО процедити, охладити па измешати са исецканим куваним јајима, краставчићима и шунком (по жељи). Додати мајонез (са павлаком или без) па измешати.

Одозго премазати мајонезом. Посолити пре сервирања. Овако је салата готова веома бро а буде такође укусна. За сваки дан је много лакса за припрему од прве.

Невероватна историја РУСКЕ САЛАТЕ: Нећете веровати где је настала и које састојке је прво имала

Ако Русима затражите руску салату углавном ће вас бело гледати. Французи исто. У Румунији и Пољској понеко ће можда знати о чему се ради. Међутим, ако им побројите састојке које иду у ово јело са одобравањем ће климати главом. Јер, салата коју ми зовемо руска постоји у скоро свим кухињама света, стигла је чак и до Латинске Америке, али - под другим именом.

Руси је зову оливије, понекад столичнаја, чак и московска. За Французе је француска. У Чешкој се назива једноставно салата од кромпира, а у Румунији говеђа салата. И, као што је и име различито и састојци овог специјалитета се разликују од државе до државе.

А како је настала? О томе постоје две приче…

Наполеонова салата?!

По једној, прво ју је спремао Наполеонов кувар Анри Оливије. Француски војсковођа је имао обичај да једе брзо, па је кувару било битно да стално смишља нова јела која би “на брзину” задивила имепаратора.

Тако је једног дана смислио јело које ми данас зовемо руска салата.

По овој причи, након пада Наполеона Оливије је прешао на руски двор где је наставио да прави своје специјалитете, овога пута за царску породицу. И једног дана је пред цара и царицу изнео своју “Наполеонову салату”. Сви су били одушевљени, а Оливије је након тога многим својим руским колегама запосленим по дворовима аристократије поделио рецепт. Салата је током ‘60-их година 19. века у Русији понела име свог творца - салата Оливије.

Нема много података о томе које је све састојке имала ова салата. Извесно је да је у њој било исецканог поврћа и меса, а највероватније и мајонеза.

Руска “руска салата”

Друга прича настанак руске салате смешта у Москцу, у престижни ресторан “Ермитраж”. У њему је средином 19. века радио кувар Лусијен Оливије, пореклом Белгијанац. Једнога дана направио је салату која се гостима толико свидела да је постала заштитни знак ресторана.

Оливије је строго чувао рецепт, али оно што се зна је да је та “руска салата” била потпуно различита од оне коју ми данас тако зовемо. Наиме, он је у њу стављао телећи језик, кавијар, зелену салату, комадиће јастога, капар, краставце, кувана јаја, сојина зрна и све то мешао са дресингом који је сам справљао и који је био тајна.

Негде почетком 20. века, један од Оливијеових помоћника решио је да украде рецепт. Звао се Иван Иванов и искористио је прилику када је остао сам у кухињи и покушао да “анализира” дресинг за салату коју је Оливије правио. Након тога је прешао у конкурентски ресторан и почео да прави своју верзију салате. Ипак, његов прелив се разликовао од онога који је имала салата служена у Ермитражу, па се сматра да је оригиналан рецепт до данас остао тајна.

Иванов је рецепт за салату касније чак и продао разним издавачким кућама, што је допринело његовој популаризацији. Након одласка породице Оливије из Русије, салата је добила назив Оливије.

Како су се састојци мењали?

Један од најстаријих штампаних рецепата за салату Оливије појавио се 1894. године и од састојака је наводио лешник, кромпир, краставац, зелену салату, реп рака, аспик, капар, маслине и провансалски прелив (нешто слично мајонезу).

Састојци који су били ретки и скупи па су, како је салата постајала све популарнија међу обичним народом, постепено замењивани јефтинијом и доступнијом храном. Током владавине Совјета, кавијар се полако изгубио из рецепта, мирођију је заменио грашак, а када је мајонез постао широко доступан у продавницама, из рецепта је излетео и провансалски сос.

Након што је салата изашла изван граница Совјетског савеза и други народи су рецепт прилагодили својој кухињи. У салату је додата шаргарепа (што руски кувари и данас сматрају “неопростивим грехом”), понегде кукуруз, а уместо меса рака појавило се пилеће бело месо, а касније и шунка.

Чак и у границама исте земље рецепт за руску салату варира, па се од домаћице до домаћице могу пронаћи разлике. Но, како било једно је заједничко свима - нема новогодишње трпезе без ове салате. Па, како год да је зовете и како год да је правите.

Србија Данас/Историјски забавник/Пренела Ј.Ш.