Да ли смемо да једемо ЈАЈА СВАКОГ ЈУТРА? Како они утичу када их уносимо за доручак? Нутрициониста објашњава до детаља...

Доручак на бази јаја обезбеђује телу високо квалитетне протеине, витамине и минерале, па помаже да се организам снабде есенцијалним материјама потребним за нормално функционисање. 

Ова намирница је приступачна и налази се у већини домаћинстава, а може се користити у различитим јелима или као брза ужина. Ипак, постоје и недоумице, јер део људи брине да конзумирање јаја може повећати ниво холестерола.

Не постоји јединствено правило колико јаја особа сме да поједе у току дана, недеље или месеца. У неким земљама постоје смернице које одређују оквирне количине, али оне се разликују. Стога се препоручује индивидуални приступ и ослушкивање потреба организма.

Нутриционисткиња Сузан Кембел са Кливленд клинике објашњава зашто су јаја вредна у исхрани и када би требало ограничити њихову употребу. Једно јаје садржи око шест грама протеина, као и витамин А, витамин Е, витамин Б12, фолат и лутеин, а сваки од ових нутријената има своју улогу у здрављу организма. 

Витамин А подржава метаболизам, добро функционисање ћелија и здрав вид. Витамин Б12 је важан за очување нервног система и крвних зрнаца. Витамин Е делује као антиоксиданс и штити ћелије од оштећења. Фолат помаже у стварању црвених крвних зрнаца и посебно је значајан током трудноће. Лутеин такође доприноси здрављу очију, бољем виду и заштити кардиоваскуларног система.

Важно је нагласити да беланца и жуманца немају исти састав. Беланце садржи највећи део протеина, док жуманце садржи више масти и холестерола. Ипак, истраживања су показала да масне киселине у жуманцу могу имати антиоксидативно и антиинфламаторно дејство, побољшавати памћење и доприносити заштити срца и крвних судова.

Према мишљењу стручњака, једна здрава особа може свакога дана да поједе једно цело јаје без бојазни да ће то негативно утицати на њен организам. Они који имају дијабетес типа два, повишен холестерол или кардиоваскуларне болести требало би да ограниче унос на три до четири јаја недељно, јер засићене масти из жуманца могу допринети повећању холестерола у крви.

Нутриционисткиња Кембел саветује и да је пожељно избегавати пржење јаја на животињским мастима попут путера и масти, јер и оне садрже засићене масне киселине.

Јоланта Лангауер, интегративна нутриционисткиња и председница Међународног удружења за натуропатску медицину, истиче да је начин припреме веома важан, јер утиче на очување нутритивних вредности. Благо кувано или меко припремљено јаје задржава више хранљивих материја од тврдо куваног. 

Не препоручује се конзумирање сирових јаја због ризика од контаминације салмонелом, па је најбоље одлучити се за кратку термичку обраду која смањује ризик, а истовремено чува квалитет намирнице.

Јаја су одличан избор када се једу умерено и у склопу уравнотежене исхране. Могу бити редован део јеловника, али њихово избацивање такође није проблем уколико се остале намирнице бирају паметно. Све хранљиве материје које се налазе у јајима могуће је надокнадити из других извора, па је најважније да се оброци планирају разноврсно и уравнотежено.