Најједноставнији рецепт за САРМУ коју сви хвале: Сочна, мирисна и савршена за Митровдан и сваку славску трпезу - успева и почетницима

Сарма је јело које мирише на детињство, породичне ручкове и зимске празнике. Нема славе, Митровдана или Божића без велике шерпе сармица које крчкају сатима и шире мирис по целој кући.
Иако делује као јело за искусне домаћице, тајна праве сарме је у једноставности – добром купусу, одмереним зачинима и стрпљењу.

Овај рецепт је идеалан за почетнике: не захтева посебне вештине, а резултат је савршена, сочна сарма која се не распада и не раскува. Уз пар трикова које су знале наше баке, биће пун погодак и на слављу и у свакодневном ручку.

Састојци

500 г млевене свињетине (плећка)
500 г млевене јунетине (плећка )
1,3 кг киселог купуса 
200 г лука
80 г пиринча 
3 кашике биљног уља
1 кашичица соли
150 г исецкане панчете
300 до 400 г панчете у комаду
3 чена белог лука
2 кашичице бибера
2 кашике слатке паприке
1,5 литре супе (или вода јунећа коцка за супу) 
2 листа ловора

Припрема

Умотавање сарме

А сад умотавање сарми, које је за неке нерешива загонетка. Очишћена и опрана лиска киселог купуса се стави на длан, па онда, ближе корену а по средини, стави кашика надева за сарме. Онда почне да се ролује али чим је надев покривен, крајеви лиске се савијају ка унутра, па се настави с мотањем до краја. Иако ће се многима оваква конструкција сарме учинити несигурном, није тако: чим онај пиринач из надева набубри при кувању, створи се посебан унутрашњи притисак који ће сарму држати на окупу.

Како се ређају сарме у лонац

Слагање сарми у лонац је такоде умеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исечена сланиница и на мање комадиће исечен чен белог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист лорбера. Тек онда се ређају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци штогод од сувог меса, а најбоље сува ребра.

Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног белог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.

Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, сарме морају да се доливају, али се ово чини млаком водом, овог пута обилато. Како год да се припремају, око сарми је увек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Верује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгревају. Ово друго ипак избегавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.

Сарме се једу уз прилог од киселог млека или преливене домаћим мајонезом. Урнебес салата је такође адекватна уз сарме. Сарма нема потребу да се уз њу једе било каква салата. Од пића добро и квалитетно црвено вино прати одличан укус сарме.