Сузана Манчић спрема најбоље посне сарме: Рецепт је добила од мајке - Лагане и сочне, а сутрадан још укусније

Сузана Манчић често истиче да је све своје кулинарске вештине наследила управо од мајке Вере, која је била пореклом Мађарица. 

Управо захваљујући њеном утицају, јела у њиховој кући увек су имала посебан, богат укус и арому, а тајне припреме преносиле су се с генерације на генерацију. 

Сузана је од мајке научила мноштво рецепата за традиционалне српске специјалитете, међу којима посебно место заузима – сарма.

Иако многи мисле да је посну сарму теже направити тако да буде једнако укусна као „обична“, Сузана успева да постигне савршену равнотежу захваљујући пажљиво бираним састојцима и добро избалансираном односу пиринча и надева. Она наглашава да је кључ успеха и у величини сарме – све морају бити једнаке, мале и правилно увијене.

– На лук пропржен на уљу додам пиринач да се још мало упржи, нарендану шаргарепу, суво грожђе, сецкане или млевене орахе. Мислим да је читава цака баш у савијању, да све буду једнаке величине. Не волим велике сарме, убијају ми апетит, морају да буду мале и укусне, добро увијене. Кад се поређају у шерпу, додам воду, може да се стави и цео парадајз или паприка, и ставим на лагану ватру, да пућка бар три сата. Такође волим да је на крају запечем у рерни, покривену преосталим листовима купуса. И за разлику од љубави која не може да се подгрева, сарма је сутрадан још боља – каже Сузана.

Водитељка објашњава да је управо то стрпљиво кување на тихој ватри оно што јело чини невероватно сочним и мирисним, док печење у рерни даје додатну арому и текстуру какву многи обожавају. Како сама каже, посна сарма може бити право ремек-дело – посебно када се припрема с љубављу, знањем и породичном традицијом која се годинама неговала.