Зашто зими сви одједном желе да буду у вези?

Како зима полако стиже, дани постају све краћи, а улице све празније, на сцену упознавања ступа феномен који се последњих година све чешће помиње – "сезона везивања". 

То је онај део године када самци изненада постају приметно активнији у потрази за партнером – неким с ким ће поделити хладне, тамне месеце и заједно "преживети" све што зима носи: празнични хаос, породична окупљања и неизбежне рођаке са питањем које се увек појави између две сарме: "А ти? Има ли шта ново?"

Али да ли је "сезона везивања" само интернет-тренд или иза ње стоји нешто дубље – психолошко, друштвено, можда чак и биолошко? 

Тим питањем бавио се и Би Би Си. 

Шта заправо значи "сезона везивања"? 

"Сезона везивања" описује познату потребу да се током зиме "скрасимо" – да пронађемо некога ко ће нам бити партнер, сапутник и ослонац. 

Привлачност је јасна и помало практична: лепо је имати с ким да се прошета под празничним лампицама, проведе викенд под ћебетом или ко ће послужити као "штит" када вас на породичном ручку по трећи пут питају зашто сте још увек сами. 

Сам израз наводно се појавио око 2009. године као сленг за улазак у озбиљнију везу. 

Ипак, остаје питање: да ли људи заиста циљано траже партнера "за зиму" – и ако да, због чега? 

Шта кажу подаци? 

- Сезона везивања полази од идеје да се понашања везана за романтику и парење дешавају сезонски - каже Кристин Ма-Келамс, ванредна професорка психологије на Универзитету Сан Хозе Стејт у Калифорнији. 

Међутим, проблем је у томе што не постоји јединствено објашњење – нити су подаци потпуно јасни. 

Ма-Келамс наводи да интернет-претраге везане за порнографију, апликације за упознавање, па чак и проституцију, расту два пута годишње – не само зими, већ и лети. 

То потврђује и студија из 2012. године, која је показала да претраге појмова повезаних са сексом имају шестомесечни циклус, са врхунцима и током зиме и током лета. 

Старија истраживања из 1990-их бележила су пораст сексуалне активности око божићних празника, али новијих студија које би то недвосмислено потврдиле – нема. 

Ипак, подаци апликација за упознавање говоре нешто другачије: јесен и зима јесу ударни период. 

Апликација Бумбле је, на пример, објавила да се највећи број "свајпова" бележи између краја новембра и средине фебруара. 

- Знамо да људи романтику често повезују са празницима - каже Џастин Гарсија, извршни директор Кинзи института и главни научни саветник Match.coma. 

- Наравно, упознавања се дешавају током целе године, милиони порука се свакодневно шаљу, али у зимским месецима види се прави пораст. 

Гарсија сматра да је део разлога и врло једноставан: зими више боравимо у затвореном простору, мање излазимо, па се упознавање чешће сели на екране. 

Има ли одговора у природи? 

Када говоримо о сезонском понашању, логично је погледати и животињски свет. 

Неке врсте се размножавају строго сезонски, из врло практичних разлога. 

- На пример, говеда се паре у одређеном периоду јер имају дугу гестацију и потребно је да се младунче роди у време када има довољно свеже траве - објашњава Су Картер, професорка биологије на Универзитету Индијана. 

Људи, међутим, нису такви. 

- Ми смо опортунистични, и сексуално и друштвено - каже Картер. 

- Нисмо сезонска врста. Ако постоји прилика за секс, многи ће је искористити. 

То се види и у стопама наталитета, које значајно варирају у зависности од земље и културе. 

У САД постоји врхунац рођења у септембру, што би одговарало зачећу током зиме, али стручњаци сматрају да је то вероватније последица културних, а не биолошких фактора. 

- Готово увек је реч о култури и друштву - каже Ренди Нелсон, професор на Универзитету Западна Вирџинија. 

У неким пољопривредним заједницама, на пример, више деце се рађа девет месеци након жетве. 

Нелсон истиче да код људи постоји један заиста сезонски биолошки феномен – сезонски афективни поремећај (САП), познатији као зимска депресија, која погађа око један до три одсто одраслих у умереним климама. 

Зимска меланхолија и потрага за блискошћу 

Истраживања показују да се ментално здравље многих људи током зиме погоршава. 

Мање дневне светлости и хладноћа значе да проводимо мање времена напољу, што може појачати осећај изолације. 

Уз то, мањак сунчеве светлости снижава ниво серотонина – неуротрансмитера кључног за расположење и унутрашњи биолошки сат. 

- У суштини, током јесени и зиме живимо као у пећинама - сликовито објашњава Нелсон. 

Већина људи устаје по мраку, ради под вештачним светлом и враћа се кући поново по мраку – што озбиљно ремети биолошки ритам. 

Можда управо зато зими тражимо начине да се осећамо боље, укључујући и романтику. 

- Поремећај циркадијалних ритмова може допринети депресивним стањима - каже Нелсон. 

- Тада зима може покренути размишљање: 'Treba ми допамин, треба ми окситоцин – можда ће ми ова особа то пружити.' 

Окситоцин, често називан "хормоном љубави", повезан је са осећајем блискости и смањењем стреса, а његов ниво расте кроз физички додир – загрљаје, блискост и секс. 

Нелсон додаје и практичну димензију, уз осмех, али с дозом истине: 

- Зими вам можда једноставно треба неко ко ће вам помоћи да вам буде топло.

Празници као окидач за преиспитивање 

"Сезона везивања" можда највише говори о томе како функционишемо као друштвена бића, сматра Гарсија. 

По његовом мишљењу, породица има кључну улогу у нашој потрази за романтиком. 

Празници су период када смо окружени породицом, пријатељима и старим поређењима. Тада долази до преиспитивања: ко сам, шта желим, кога бих довео кући, како мој живот изгледа у односу на друге? 

- Постоји велики породични притисак, чак и када није изговорен - каже Гарсија. 

- Када сте окружени породицом и пријатељима, јасније се види колико постоји очекивање партнерства и оснивања породице. То је на неки начин јединствено људски. 

Наука или само тренд? 

Све указује на то да је "сезона везивања" пре свега друштвени и културни образац, а не биолошка нужност. 

Уосталом, и сама култура упознавања мења се великом брзином. 

Пад популарности апликација за упознавање само је један од знакова тог заокрета. 

Истраживање Форбса, објављено у лето 2025. године, показало је да се чак 78 одсто корисника апликација у САД суочава са "изгарањем" – замором од непрестаног свајповања, дописивања и површних разговора. 

Гарсија сматра да сведочимо великој промени: многи, нарочито млађи људи, све више верују да морају најпре "радити на себи" пре него што уђу у везу. 

Ипак, подсећа на једну важну ствар – људи су друштвена бића. 

- Сазревате у вези. Грешите, учите и схватате ко сте и шта желите. Везе су посуда за то - каже он.