Zašto zimi svi odjednom žele da budu u vezi?

Kako zima polako stiže, dani postaju sve kraći, a ulice sve praznije, na scenu upoznavanja stupa fenomen koji se poslednjih godina sve češće pominje – "sezona vezivanja". 

To je onaj deo godine kada samci iznenada postaju primetno aktivniji u potrazi za partnerom – nekim s kim će podeliti hladne, tamne mesece i zajedno "preživeti" sve što zima nosi: praznični haos, porodična okupljanja i neizbežne rođake sa pitanjem koje se uvek pojavi između dve sarme: "A ti? Ima li šta novo?"

Ali da li je "sezona vezivanja" samo internet-trend ili iza nje stoji nešto dublje – psihološko, društveno, možda čak i biološko? 

Tim pitanjem bavio se i Bi Bi Si. 

Šta zapravo znači "sezona vezivanja"? 

"Sezona vezivanja" opisuje poznatu potrebu da se tokom zime "skrasimo" – da pronađemo nekoga ko će nam biti partner, saputnik i oslonac. 

Privlačnost je jasna i pomalo praktična: lepo je imati s kim da se prošeta pod prazničnim lampicama, provede vikend pod ćebetom ili ko će poslužiti kao "štit" kada vas na porodičnom ručku po treći put pitaju zašto ste još uvek sami. 

Sam izraz navodno se pojavio oko 2009. godine kao sleng za ulazak u ozbiljniju vezu. 

Ipak, ostaje pitanje: da li ljudi zaista ciljano traže partnera "za zimu" – i ako da, zbog čega? 

Šta kažu podaci? 

- Sezona vezivanja polazi od ideje da se ponašanja vezana za romantiku i parenje dešavaju sezonski - kaže Kristin Ma-Kelams, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu San Hoze Stejt u Kaliforniji. 

Međutim, problem je u tome što ne postoji jedinstveno objašnjenje – niti su podaci potpuno jasni. 

Ma-Kelams navodi da internet-pretrage vezane za pornografiju, aplikacije za upoznavanje, pa čak i prostituciju, rastu dva puta godišnje – ne samo zimi, već i leti. 

To potvrđuje i studija iz 2012. godine, koja je pokazala da pretrage pojmova povezanih sa seksom imaju šestomesečni ciklus, sa vrhuncima i tokom zime i tokom leta. 

Starija istraživanja iz 1990-ih beležila su porast seksualne aktivnosti oko božićnih praznika, ali novijih studija koje bi to nedvosmisleno potvrdile – nema. 

Ipak, podaci aplikacija za upoznavanje govore nešto drugačije: jesen i zima jesu udarni period. 

Aplikacija Bumble je, na primer, objavila da se najveći broj "svajpova" beleži između kraja novembra i sredine februara. 

- Znamo da ljudi romantiku često povezuju sa praznicima - kaže Džastin Garsija, izvršni direktor Kinzi instituta i glavni naučni savetnik Match.coma. 

- Naravno, upoznavanja se dešavaju tokom cele godine, milioni poruka se svakodnevno šalju, ali u zimskim mesecima vidi se pravi porast. 

Garsija smatra da je deo razloga i vrlo jednostavan: zimi više boravimo u zatvorenom prostoru, manje izlazimo, pa se upoznavanje češće seli na ekrane. 

Ima li odgovora u prirodi? 

Kada govorimo o sezonskom ponašanju, logično je pogledati i životinjski svet. 

Neke vrste se razmnožavaju strogo sezonski, iz vrlo praktičnih razloga. 

- Na primer, goveda se pare u određenom periodu jer imaju dugu gestaciju i potrebno je da se mladunče rodi u vreme kada ima dovoljno sveže trave - objašnjava Su Karter, profesorka biologije na Univerzitetu Indijana. 

Ljudi, međutim, nisu takvi. 

- Mi smo oportunistični, i seksualno i društveno - kaže Karter. 

- Nismo sezonska vrsta. Ako postoji prilika za seks, mnogi će je iskoristiti. 

To se vidi i u stopama nataliteta, koje značajno variraju u zavisnosti od zemlje i kulture. 

U SAD postoji vrhunac rođenja u septembru, što bi odgovaralo začeću tokom zime, ali stručnjaci smatraju da je to verovatnije posledica kulturnih, a ne bioloških faktora. 

- Gotovo uvek je reč o kulturi i društvu - kaže Rendi Nelson, profesor na Univerzitetu Zapadna Virdžinija. 

U nekim poljoprivrednim zajednicama, na primer, više dece se rađa devet meseci nakon žetve. 

Nelson ističe da kod ljudi postoji jedan zaista sezonski biološki fenomen – sezonski afektivni poremećaj (SAP), poznatiji kao zimska depresija, koja pogađa oko jedan do tri odsto odraslih u umerenim klimama. 

Zimska melanholija i potraga za bliskošću 

Istraživanja pokazuju da se mentalno zdravlje mnogih ljudi tokom zime pogoršava. 

Manje dnevne svetlosti i hladnoća znače da provodimo manje vremena napolju, što može pojačati osećaj izolacije. 

Uz to, manjak sunčeve svetlosti snižava nivo serotonina – neurotransmitera ključnog za raspoloženje i unutrašnji biološki sat. 

- U suštini, tokom jeseni i zime živimo kao u pećinama - slikovito objašnjava Nelson. 

Većina ljudi ustaje po mraku, radi pod veštačnim svetlom i vraća se kući ponovo po mraku – što ozbiljno remeti biološki ritam. 

Možda upravo zato zimi tražimo načine da se osećamo bolje, uključujući i romantiku. 

- Poremećaj cirkadijalnih ritmova može doprineti depresivnim stanjima - kaže Nelson. 

- Tada zima može pokrenuti razmišljanje: 'Treba mi dopamin, treba mi oksitocin – možda će mi ova osoba to pružiti.' 

Oksitocin, često nazivan "hormonom ljubavi", povezan je sa osećajem bliskosti i smanjenjem stresa, a njegov nivo raste kroz fizički dodir – zagrljaje, bliskost i seks. 

Nelson dodaje i praktičnu dimenziju, uz osmeh, ali s dozom istine: 

- Zimi vam možda jednostavno treba neko ko će vam pomoći da vam bude toplo.

Praznici kao okidač za preispitivanje 

"Sezona vezivanja" možda najviše govori o tome kako funkcionišemo kao društvena bića, smatra Garsija. 

Po njegovom mišljenju, porodica ima ključnu ulogu u našoj potrazi za romantikom. 

Praznici su period kada smo okruženi porodicom, prijateljima i starim poređenjima. Tada dolazi do preispitivanja: ko sam, šta želim, koga bih doveo kući, kako moj život izgleda u odnosu na druge? 

- Postoji veliki porodični pritisak, čak i kada nije izgovoren - kaže Garsija. 

- Kada ste okruženi porodicom i prijateljima, jasnije se vidi koliko postoji očekivanje partnerstva i osnivanja porodice. To je na neki način jedinstveno ljudski. 

Nauka ili samo trend? 

Sve ukazuje na to da je "sezona vezivanja" pre svega društveni i kulturni obrazac, a ne biološka nužnost. 

Uostalom, i sama kultura upoznavanja menja se velikom brzinom. 

Pad popularnosti aplikacija za upoznavanje samo je jedan od znakova tog zaokreta. 

Istraživanje Forbsa, objavljeno u leto 2025. godine, pokazalo je da se čak 78 odsto korisnika aplikacija u SAD suočava sa "izgaranjem" – zamorom od neprestanog svajpovanja, dopisivanja i površnih razgovora. 

Garsija smatra da svedočimo velikoj promeni: mnogi, naročito mlađi ljudi, sve više veruju da moraju najpre "raditi na sebi" pre nego što uđu u vezu. 

Ipak, podseća na jednu važnu stvar – ljudi su društvena bića. 

- Sazrevate u vezi. Grešite, učite i shvatate ko ste i šta želite. Veze su posuda za to - kaže on.