Обожавали сте га у "Убицама мог оца", "Тајнама винове лозе", а да ли сте знали да се овај глумац ПРОФЕСИОНАЛНО БАВИ И КУВАЊЕМ!

Марка Васиљевића публика је упознала кроз бројне филмске и телевизијске улоге, а посебну популарност донела му је серија „Тајне винове лозе“. 

Када се угасе камере, овај глумац има још једну велику страст – кување. И док се припремање хране у нашем друштву и даље неретко стереотипно назива „женским послом“, Васиљевић без проблема стаје за шпорет и показује завидно кулинарско умеће.

Марко Васиљевић рођен је 10. новембра 1991. године у Врбасу. Глуму је дипломирао на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у класи професорке Јасне Ђуричић, док је мастер студије завршио у класи професора Хариса Пашовића.

Интересовање за глуму јавило се још у младости, док је био члан Драмско-рецитаторског студија у Врбасу. Васиљевић је својевремено испричао да је управо у том периоду схватио да жели професионално да се бави глумом, а међу необичним инспирацијама за избор будућег занимања навео је и шпанске серије које је тада волео да гледа.

Главна улога стигла му је веома рано

Велики корак у његовој филмској каријери била је историјска ратна драма „Заспанка за војнике“, у којој је тумачио Стевана Јаковљевића. Била је то његова прва велика филмска улога, а РТС је својевремено истакао да се не догађа често да глумац практично на почетку каријере добије главну ролу на филму.

Уследила је једна од његових најпрепознатљивијих телевизијских улога – инспектор Горан Драгојевић у серији „Убице мог оца“. Васиљевић је о раду на овом пројекту говорио као о привилегији, а његов лик током година постао је део једне од најпознатијих домаћих криминалистичких серија.

Ипак, још већу популарност донела му је улога Марка Смиљанића у „Тајнама винове лозе“, где је играо сина Вере Смиљанић, лика који тумачи Слобода Мићаловић. Управо је ова серија Васиљевића представила широј публици и учинила га једним од запаженијих глумаца своје генерације.

Поред телевизије и филма, иза њега је озбиљан позоришни рад. Играо је, између осталог, у представама „Сакати Били са Инишмана“, „Ивона, кнегиња Бургундска“, „Трамвај звани жеља“, „Укроћена горопад“, „Конопац“ и „Радничка хроника“. Радио је и у Српском народном позоришту, Позоришту младих у Новом Саду и Народном позоришту у Суботици.

Од глумца до „кувара“

Међутим, његово име последњих година није везано искључиво за глуму. Васиљевић је показао да се одлично сналази и у кухињи, а своја јела и рецепте дели на друштвеним мрежама, између осталог на профилу симболичног назива „Глумим кувара“.

Његова љубав према кулинарству отишла је даље од повременог спремања ручка код куће. 

Медији су писали да је био бренд-амбасадор једног новосадског ресторана, где је припремао бифтеке, пасте и друге специјалитете за госте. Ипак, доступни извори кување првенствено описују као његову велику страст и хоби, а не као формално занимање школованог професионалног кувара.

Сам глумац је објаснио и како је све почело.

– Себи не бих никад ништа направио, али волим да кувам за друге, тада се потрудим. Цела ова идеја да се снимам како кувам је потекла одатле – испричао је Васиљевић.

Његови рецепти привлаче пажњу и на интернету, па је, између осталог, делио начин припреме „непуњених“ паприка са јунетином, пиринчем, павлаком за кување и сиром.

Тако Васиљевић руши и један од упорних стереотипа да је место мушкарца далеко од шпорета. Посао који се и данас понекад олако назива „женским“ за њега је простор за креативност, баш као и глума – само што се уместо сценарија пред њим налазе намирнице.

А да се не плаши послова који немају никакве везе са глумачким гламоуром, показао је више пута. Током живота радио је као конобар, перач судова, бармен, на грађевини и фарми, а улагао је и у узгој ораха, објашњавајући да жели финансијску сигурност која би му омогућила да једног дана бира глумачке улоге без притиска.

Глума му је тако остала основна професија, али Марко Васиљевић очигледно нема проблем да засуче рукаве – било да је пред њим филмски сценарио, њива или шпорет.