Жена доживела БИЗАРНО ИСКУСТВО НАКОН ОПЕРАЦИЈЕ ОКА: "Видела сам ванземаљце и демоне"
Да ли је у овом случају халуцинација пројекција људске душе или узрок њене трауме, сазнајте у исповести.
Неки људи након операција доживљавају необичне и неочекиване нуспојаве које превазилазе уобичајене симптоме попут бола или отока. Те реакције могу укључивати визуелне или аудитивне халуцинације, промене у перцепцији стварности, па чак и доживљаје које неки описују као натприродне. Иако ретке, такве нуспојаве често изазивају збуњеност и страх, а научници их повезују с ефектима анестезије, лекова и стреса изазваног медицинским захватом.
Тако је једна жена након операције развила проблеме с видом и почела да доживљава застрашујуће халуцинације ванземаљских лица, демона и животиња. Алисон Хенторн (59) подвргнута је двема великим операцијама ока због одвајања мрежњаче, након чега су јој у видном пољу остале слепе тачке. Убрзо по повратку кући из болнице, почела је да сведочи узнемирујућим сликама ванземаљских лица, демона и животиња током свакодневних активности. Хенторн се уплашила, иако је знала да халуцинације нису стварне, али ју је све више бринуло да "губи разум", све док њено истраживање није открило информације о Шарл Бонéовом синдрому, пише Daily Express.
Ово неуобичајено стање није показатељ менталне болести или деменције, већ настаје када мозак генерише слике како би надокнадио смањени вид.
"Оперисала сам око и онда сам почела да примећујем створења посвуда. Видела бих чудна створења с љубичастим очима, а онда бих видела још једно како лебди у близини. Будила бих се и периферним видом видела нешто што је изгледало као ванземаљско биће како иде према мени, чим бих се пробудила и отворила очи. Чак сам једне ноћи видела нешто што је изгледало као свемирски брод како испаљује ласерске зраке у дворишту", испричала је 59-годишњакиња из источне Енглеске.
Додала је да искуство није било само бизарно, већ и застрашујуће те јој је изазивало анксиозност.
"Ходала сам около мислећи да лудим јер сам посвуда видела све те ствари", рекла је Хенторн.
Иако је била свесна да слике нису стварне, превише се плашила да своје халуцинације подели с пријатељима и породицом, бојећи се да ће мислити да је "луда". Њено онлајн "истраживање" одвело ју је до чланака о шизофренији и деменцији, али једини симптом биле су застрашујуће халуцинације.
У очају је чак потражила свештеников благослов за себе и свој дом, надајући се да ће тако зауставити халуцинације.
"Била сам толико уплашена да икоме заиста кажем о томе. Мислила сам да потпуно лудим. Чак сам позвала свештеника да благослови кућу и мене јер сам била страшно уплашена", испричала је.
Након месеци борбе са симптомима, Хенторн је коначно отишла на контролни преглед, који је био одложен због компликација у болници. Док је покушавала да пронађе начин да своја искуства подели с медицинским стручњацима, њено истраживање довело ју је до добротворне организације која ради на подизању свести о Шарл Бонéовом синдрому, што јој је донело тренутно олакшање.
"Непосредно пре него што сам се вратила у болницу, претраживала сам очне проблеме и појавио се Шарл Бонéов синдром. Нисам била сигурна док нисам отишла код конзултанта и још увек сам се устручавала да му кажем, да не помисли да сам луда. Разговарала сам с њим и он је потврдио да се ради о Шарл Бонéовом синдрому, али ми није понудио никакав савет нити било шта слично. Срећом, након тога сам се вратила у болницу и планирају да ме упуте специјалисти који је стручњак за такве очне болести", испричала је 59-годишњакиња.
Иако лека нема, њене халуцинације су се у последњих неколико месеци смањиле. Сада је на мисији да подигне свест о овом стању и разбије заблуде о синдрому.
"Цело искуство било је апсолутно застрашујуће и изузетно лоше за моје ментално здравље. То није проблем менталног здравља, јер има везе с мозгом који и даље мисли да око може да види. Све ове године могла сам да видим, а сада одједном не могу, па мозак покушава да пошаље слике оку, али из неког разлога шаље бизарне слике које не можете да контролишете", објаснила је Хенторн.
Додала је да је реч о физичкој болести с физичким симптомима и да непознавање тога може озбиљно утицати на ментално здравље људи.
"Код мене се можда то могло препознати раније, али ми није пало на памет да то има икакве везе с мојим очима. Желим да подигнем свест код других и не желим да ико пати и пролази кроз оно што сам ја прошла", закључила је.