Žena doživela BIZARNO ISKUSTVO NAKON OPERACIJE OKA: "Videla sam vanzemaljce i demone"
Da li je u ovom slučaju halucinacija projekcija ljudske duše ili uzrok njene traume, saznajte u ispovesti.
Neki ljudi nakon operacija doživljavaju neobične i neočekivane nuspojave koje prevazilaze uobičajene simptome poput bola ili otoka. Te reakcije mogu uključivati vizuelne ili auditivne halucinacije, promene u percepciji stvarnosti, pa čak i doživljaje koje neki opisuju kao natprirodne. Iako retke, takve nuspojave često izazivaju zbunjenost i strah, a naučnici ih povezuju s efektima anestezije, lekova i stresa izazvanog medicinskim zahvatom.
Tako je jedna žena nakon operacije razvila probleme s vidom i počela da doživljava zastrašujuće halucinacije vanzemaljskih lica, demona i životinja. Alison Hentorn (59) podvrgnuta je dvema velikim operacijama oka zbog odvajanja mrežnjače, nakon čega su joj u vidnom polju ostale slepe tačke. Ubrzo po povratku kući iz bolnice, počela je da svedoči uznemirujućim slikama vanzemaljskih lica, demona i životinja tokom svakodnevnih aktivnosti. Hentorn se uplašila, iako je znala da halucinacije nisu stvarne, ali ju je sve više brinulo da "gubi razum", sve dok njeno istraživanje nije otkrilo informacije o Šarl Bonéovom sindromu, piše Daily Express.
Ovo neuobičajeno stanje nije pokazatelj mentalne bolesti ili demencije, već nastaje kada mozak generiše slike kako bi nadoknadio smanjeni vid.
"Operisala sam oko i onda sam počela da primećujem stvorenja posvuda. Videla bih čudna stvorenja s ljubičastim očima, a onda bih videla još jedno kako lebdi u blizini. Budila bih se i perifernim vidom videla nešto što je izgledalo kao vanzemaljsko biće kako ide prema meni, čim bih se probudila i otvorila oči. Čak sam jedne noći videla nešto što je izgledalo kao svemirski brod kako ispaljuje laserske zrake u dvorištu", ispričala je 59-godišnjakinja iz istočne Engleske.
Dodala je da iskustvo nije bilo samo bizarno, već i zastrašujuće te joj je izazivalo anksioznost.
"Hodala sam okolo misleći da ludim jer sam posvuda videla sve te stvari", rekla je Hentorn.
Iako je bila svesna da slike nisu stvarne, previše se plašila da svoje halucinacije podeli s prijateljima i porodicom, bojeći se da će misliti da je "luda". Njeno onlajn "istraživanje" odvelo ju je do članaka o šizofreniji i demenciji, ali jedini simptom bile su zastrašujuće halucinacije.
U očaju je čak potražila sveštenikov blagoslov za sebe i svoj dom, nadajući se da će tako zaustaviti halucinacije.
"Bila sam toliko uplašena da ikome zaista kažem o tome. Mislila sam da potpuno ludim. Čak sam pozvala sveštenika da blagoslovi kuću i mene jer sam bila strašno uplašena", ispričala je.
Nakon meseci borbe sa simptomima, Hentorn je konačno otišla na kontrolni pregled, koji je bio odložen zbog komplikacija u bolnici. Dok je pokušavala da pronađe način da svoja iskustva podeli s medicinskim stručnjacima, njeno istraživanje dovelo ju je do dobrotvorne organizacije koja radi na podizanju svesti o Šarl Bonéovom sindromu, što joj je donelo trenutno olakšanje.
"Neposredno pre nego što sam se vratila u bolnicu, pretraživala sam očne probleme i pojavio se Šarl Bonéov sindrom. Nisam bila sigurna dok nisam otišla kod konzultanta i još uvek sam se ustručavala da mu kažem, da ne pomisli da sam luda. Razgovarala sam s njim i on je potvrdio da se radi o Šarl Bonéovom sindromu, ali mi nije ponudio nikakav savet niti bilo šta slično. Srećom, nakon toga sam se vratila u bolnicu i planiraju da me upute specijalisti koji je stručnjak za takve očne bolesti", ispričala je 59-godišnjakinja.
Iako leka nema, njene halucinacije su se u poslednjih nekoliko meseci smanjile. Sada je na misiji da podigne svest o ovom stanju i razbije zablude o sindromu.
"Celo iskustvo bilo je apsolutno zastrašujuće i izuzetno loše za moje mentalno zdravlje. To nije problem mentalnog zdravlja, jer ima veze s mozgom koji i dalje misli da oko može da vidi. Sve ove godine mogla sam da vidim, a sada odjednom ne mogu, pa mozak pokušava da pošalje slike oku, ali iz nekog razloga šalje bizarne slike koje ne možete da kontrolišete", objasnila je Hentorn.
Dodala je da je reč o fizičkoj bolesti s fizičkim simptomima i da nepoznavanje toga može ozbiljno uticati na mentalno zdravlje ljudi.
"Kod mene se možda to moglo prepoznati ranije, ali mi nije palo na pamet da to ima ikakve veze s mojim očima. Želim da podignem svest kod drugih i ne želim da iko pati i prolazi kroz ono što sam ja prošla", zaključila je.
