Да ли сте приметили да лекари све мање преписују инјекције - ево зашто се то дешава

Инјекције су деценијама у народу важиле за "јачу" и бржу терапију, па многи пацијенти и данас очекују да ће их лекар преписати када имају температуру, упалу грла, болове или инфекцију. Ипак, у савременој медицини инјекције се све ређе користе рутински, јер нису увек неопходне, а могу носити и одређене ризике.

Како наводи Светска здравствена организација (СЗО), пацијенти треба да буду свесни ризика небезбедних инјекција, али и предности лекова који се могу узимати на уста, када је таква терапија могућа.

Зашто се инјекције данас дају ређе него раније

Главни разлог је једноставан: инјекција није аутоматски боља од таблете. Ако лек може да се узме на уста и да постигне исти ефекат, лекар ће често изабрати таблету, капсулу или сируп, јер је таква терапија мање инвазивна и практичнија за пацијента.

Према научном раду објављеном на Националном центру за биотехнолошке информације (НЦБИ), орална примена лекова најчешће је најпожељнији пут давања терапије, јер је неинвазивна, погодна за пацијенте и једноставна за употребу.

Инјекција није знак да је терапија "јача"

Једна од највећих заблуда је да лек који се даје инјекцијом увек делује боље од лека који се пије. То није тачно. Ефикасност лека зависи од врсте болести, дозе, начина апсорпције и стања пацијента, а не само од тога да ли се даје иглом.

Код многих инфекција, болова и упала, лекови у облику таблета или сирупа могу бити довољни. Инјекција се најчешће користи када је потребан бржи ефекат, када пацијент не може да гута, када повраћа или када је стање озбиљно.

Антибиотици се данас преписују опрезније

Још један разлог због ког пацијенти ређе добијају инјекције јесте то што се и антибиотици данас прописују пажљивије. Раније су се антибиотици често давали и за стања код којих нису потребни, посебно за вирусне инфекције.

Како објашњава Национална здравствена служба Велике Британије (НХС), антибиотици нису ефикасни против вируса, а њихова непотребна употреба повећава ризик од антимикробне резистенције, односно појаве бактерија које постају отпорне на терапију.

Центар за контролу и превенцију болести САД (ЦДЦ) такође упозорава да антибиотици могу спасити живот када су потребни, али сваки пут када се користе могу изазвати нежељене ефекте и допринети развоју резистенције.

Када су инјекције ипак неопходне

Иако се дају ређе него раније, инјекције и даље имају важно место у медицини. Оне су неопходне у ситуацијама када лек мора брзо да делује или када се не може дати на други начин.

Инјекција се најчешће даје када:

• пацијент не може да гута лек
• повраћа и не може да задржи таблету или сируп
• стање захтева брзо деловање лека
• потребна је терапија која се не апсорбује добро из желуца
• ради се о вакцинама или одређеним хитним терапијама
• инфекција је озбиљна и захтева болничко лечење

Преглед објављен на Националном центру за биотехнолошке информације (НЦБИ) наводи да се многе инфекције могу лечити оралним антибиотицима, док орална терапија избегава нежељене ефекте повезане са интравенском применом.

Који су ризици непотребних инјекција

Инјекције су безбедне када се дају правилно и када за њих постоји медицински разлог, али нису потпуно без ризика. Сваки убод кроз кожу носи могућност локалних реакција.

Према смерницама Светске здравствене организације објављеним у бази НЦБИ, небезбедне инјекције и поновна употреба опреме могу повећати ризик од бактеријских инфекција и апсцеса на месту убода.

Могуће последице непотребних инјекција су:

• бол и оток на месту убода
• модрица или локална реакција
• инфекција коже или поткожног ткива
• апсцес ако се не поштују стерилни услови
• страх од игле, посебно код деце

Зашто лекари данас више бирају таблете, сирупе и локалну терапију

Када је могуће, лекари бирају терапију која је довољно ефикасна, али мање инвазивна. За дете које може да попије сируп, одраслу особу која може да узме таблету или пацијента са блажом инфекцијом, инјекција често није потребна.

Такав приступ је део рационалне употребе лекова. Светска здравствена организација наводи да рационална употреба лекова значи да пацијенти добијају терапију која одговара њиховим клиничким потребама, у одговарајућој дози и током одговарајућег периода.

Да ли пацијент треба да тражи инјекцију

Пацијент не би требало да инсистира на инјекцији само зато што мисли да је она "јача". Много је важније да лекар процени који лек је потребан, у којој дози и којим путем треба да се примени.

Ако лекар не препише инјекцију, то најчешће не значи да терапија није озбиљна, већ да се исти или бољи ефекат може постићи без убода, бола и додатног ризика.

Лекари све мање преписују инјекције јер савремена медицина не мери јачину терапије по игли, већ по доказаној користи и безбедности за пацијента. Када таблета, капсула или сируп могу да ураде посао, инјекција често није потребна.

Инјекције остају важне у хитним стањима, код озбиљних инфекција, вакцинације и терапија које не могу другачије да се дају. Али за многе свакодневне тегобе, мање инвазивна терапија је једноставнија, безбеднија и сасвим довољна.